Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 376

Св 10

и свијем унутарњим и спољагањим не ; стоји моћном својом десницом чунајући олтар правосланља — данас крстом часним — као што га је знало у друкчијим прилИкама бранити, уз крст, и сабл.ом у ; руци. — Зар није тако? Ах! доста нека | буде за сада; и ако је овај предмет који си ти у Христу. брате Крнета покренуо . на овако — чину ведостојан начин — ј . још много преопншран и неисцрпив^ ј садржи чињеница које би се морале узетн у обзир и да се довољно обради. А сад само да речем завргану ријечПрије свега, онај гсо хоке да учи друге? мора и сам знати гата и чему треба да учи, а друго и он сам мора бити примјером онога гато тражи од другијехДакле свегатеник мора познавати не само свето писмо скроз и скроз, него мора пратити и цијели развој културнога напретка и — просвјете — а друго морају они који су повјерени његовој пастирској власти слушати глас свога пастира и ићи за њим, они се морају покоравати својим наставницима, који чувају стражу над душама њиховијем — који ће за њих давати рачуна — да ријеч казују са рпдогиЛу а не, уздишуЛи. (Покин 8 итјса настлк, никомт* кашњит* и поклраитеса: тји ко кдатт * Ш дВша^ каши^, -лки; слоко коздлти \-от, АИ1,с: да сЧ радостјк* с'и ткорАтт^, а т коздих<ЈИ5Ш,е: н^ст^к ко полезно калгк сУе (Јевр 13. 17). Јели ово све свештенику на расположењу, на да онда испуни достојно своју претешку задаћу бар код нас? 11'олико има нашијех старих свештеника — који су себи стекли огромни заслуга, чувајући своју свету вјеру у тешка времена — располажу са нужним, знањем и гдје имадоше ти исти прилике научити све оне науке које су им потребне да одговоре у оној мјери свом високом позиву

у којој би ти рад оче Крнета ? Колико нашијех свегатеника бави се књигом и науком сада, да се усавргаује, да купи знања и душевног богаства па да то просипа своме стаду ? А питам те још може ли то свештеник и чинити при јадном свом материјалном стању ? Неможе — већ шта више, мора сиромах снм орати и копатц а да оно дјечице може хљебом хранити? Зар још и данас нема таковијех? А што се другога тиче да ли и у колико нага народ — односно његово огледало, његова интелигенција (млађа) испуњава заповјед послуганости и одавања достојног погатовања према своме учитељу вјере побожности и морала — према свештенику то ваљда и тп оче Крнета добро видиш? Па је ли право — метни руку на срце — и ти брате Крнета и ви брако и сва жива цркво Христова да иштемо од људи оно гато нам они нијесу у стању дати, и што они немогу никако испунити све дотле, док им се зато непружи прилика Немој ме упућивати на св. Апостоле онда није било Дарвина и Волтера и Васе Пелагића и нагаег сретног (?) подмлаткаДакле учините Ви, прави родољуби и Срби, свуда да вам свегатеннк сија и дугаевним и тјелесним преизредних особинама и врлинама, подајте му начина и с.рества да се узвиси и да Божанственом науком облагороди срце своје, изаберите за такове учитеље — људе прве из народа ако вам је стало до среће, људе мнрне нарави, љубазне, научне, кротке и смирене — не високо-умне, подајте им довољно срестава да могу достојно своме чину живјети („Ко олтару служи, од олтара да живи,") и бавити се искључиво науком, шнрењем вјере,морала и просвјете у народу, недајте им да иду као просјаци с'коњем