Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 378

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

нећедну чекати него одмах свп радосно скоче и ј мјесто откопају и почну камен ћускпјом дизати ј и, пошто је изваде, донесу је међу собом у село, ј али копањем мало окрњену. Одмах наредим Спа-

соји Марупшћа, да узме волове и плочу довезе цркви у Бољанићу. Трапеза је лијепо очпшћена. Дуга је 5, а широка З 1 /^ педља"*).

Козарац с То вам драги читаоци није Бог зна какав познати градић из прошлости у нашој љутој босанској крајини, да су се око њега крвавили страни народи, или да је из њега што знаменито произишло, што би засијецало у научну расправу, тако да би и велики научењаци морали сво]у мудрост' показати и доказати у чему би истина била а у чему неби; али ипак што ћу овђе штованим читаоцима у кратким потезнма о томе граду и његовој околипи изнијети, то се надам да ће их у неколико и занимати а при том у будућност моћи послужити као грађа историји Босне поносне. Козарац није од већ стари град али постојао је заиста црије ГТриједора а може бити да је онда кад су Љубија и Огари Мајдан те двије варошице које су данас опале биле, оног времена у највећем цвиЈету свог рада и трговине а биће по прилици и прије неког гласовитог Ћаћул бега, који је како кажу у њему становао а кроз томруке (чункове) из села Баетаји вареника [село мало више Приједора, ђе су му станови марвени били] њему у Козарац долазила. Земље данашње око Козарца далеко од неколика сахата то је све његово било. Иза тога Ћаћул бега постану капетани оног времена они, који су највише земље имали, да ии раја беглучи (бадава раде кад капетан зажели), по градовима који су из њих потчињеном народу по свом ћеифу дјелили правду, само сј у томе били равнодушни што би ма које вјере био човјек а побјегне из друге капетаније у његову због каква злочинства, неби му капетан тај ништа учинио па макар да је православни убио мухамеданца, он је постао слободним. М ма и сад кула канетана козарачког која се налази у граду у потпуној цјелости, јер у њој станује породица посљедњег капетана. Мухамеданских кућа што у граду и изван њега расутвх по брдима, што се оружају испод дланине Козаре, има око хиљаду и све с

околином. то окорели фанатици у својој вјери а особито хоће да се у јунаштву одликују супрот непријатељу — а то се види по томе што су у Камичанима више Козарца 1851 год. у прољеће дочекали султанову војску састављену све од самих дивљИх Арнаута под предвоћењем Омер пашиним, ђе су пораз велики претрпили а још више куће су им тада многе попаљене. Кога су год жива ухватили Арнаути, тога су и посјекли а нарочито мртвпма уши одсјецали — као што је био случај са Синаном Куртовићом из Пухарске, који се у тој биткп догодио и да би главу спасао, од страха пао међу мртве, те кад су војници почели да уши мртвима одсјецају каже: „није сам се смио ни макнути а он се раскорачи надамном па и мени одсјече те их оетави у торбу ђе у осталих [који је војник Омер пашин донио више одсјечени ушију, добиво би већу награду] и бп ми тешко као да ме муха уједе [срећа догодида се оштра сабља]. Кад се Арнаут одмакао подалеко а ја ти се подигнем те некако четвероноге привучем се до међе а од међе се по исправпм, и тако кући рањав побјегнем". Овај Куртовић све до смрти остатак од ушију замотавао је (носио подбрадач) само да, народ не зна да је чуласг, јер зна да би га евијетина изсмијавала. Опет уз ову задњу буну од 1875 — 8 год, много их је изгинуло V биткама са, уеташнма особито на Брезовомпол>у а такође у Козари држећи ее свог проклетог фанатизма. Што Ненадовић српски путопПсац и велики књижевник оппсује лијепо романтичне предјеле Швајцарске, то би впше занијело таквог или другог путника научењака романтичнији положај Козарца и његове дивне околине, која *) Поп Митар моли конзисторију, да његове огшсе и изналазак сгарина у „кљигу одштамиа", да се сгарине незаборављају, што ево и чинимо, упућујући, да нам но обеућању и још што овоме слично достави. - ? Ур.