Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

В .-Х. источник

Стр. 379

много болесницима помаже и у здраветвено се | стање поврате, који се не би покорио не само у Босни него и изван ње у другим мјестима. Тешко је наћи још које мјесто у поносној Босни г а у њему има сваковрсног воћа које роди сваке године особито шљиве, које неће ни једне године преметнути да их ма колико било не буде а кад добро роде, онда их мјестни народ суши у сушанама и за њих лијепу суму новала прими — Што се тиче бостана, то је управ за њега земља створена.кад може бити у једној лубе ници по 10 ока а по множину кола што довезу на нијацу приједорску и приједорцима по приличну цијену продају да евоје тједо расхладе од велике љетне жеге. Жито сваковрено одликује се од других околнн жита а кукуруз им је жући и слађи, а при том познато је да је и скупљи. Још је вриједно и то што ћу овђе опомеиути да су пјетловн (званп гигови) козарачки на гласу збол свог чистог, јаког и одушевљеног пјевања, којих се гл 1С може ћути одвећ далеко, а то ее п том може свак увјеритн, што су се добри гнгани козарачки могли у српском Биограду по златан цесарски дукат продавати све на јагму. И данас тих чувени пјетлова (гигана) козарачки нмаде у Козарцу и околини ио нешто, али их нема као до сад тако добрих и много. Кад оно 1о породица србско- православних у том чаробном мјесту уживају, а како неће нешто више уживати мухамеданци и изван града, кад су им куће свака у своме воћу по брежуљцима расуте, те у свако доба године а поиајвише љети уживају удишући свјежи планински ваздух опет кроз разноврсну воћку из својих кућа гледзјући како је недогледна равница пукла пред очима засијата разним житом а ио неђе око кућа у питомим воћкама засађено. Кад тај џелатлија баци поглед сјеверу, то му у очи уоада горостасна стијена а једнаод тих звања козарачки камен, који је многог радозналца као игго је и мене и моју породицу с тегаком муком хватајући се за корјење од дрвећа и жиле што из тог камена провирују, извела на ту узвишену висораваи, која је пространа колик арман (гувно). На њој се до данас много финих јела и пића с тешким напором и муком извукло а по том изјело ! и попило највише уживајући и посматрајући равнице, које се до Приједора протежу и ако ј има по неђе који брежуљчић

Премда од Козарца до Приједора добром цестом имаде 2 сахата а до Бањалуке од 810 сахата рачунају, па се опет Приједор с тог камена добро невиди, него изгледа као да се магла по њему превукле, тај путник кад с тог камена сиђе и ако му је тешко он не осјећа ни за какав труд ни муку, док се сјети тог уживања на том камену. Ако ли пак погледаш драги читаоче с тога званог камена козараЧког с те висоравни источно, запиње ти за око горостасно на врху заошнљено стрменита стијена о којој се приповједа, а то је истина, да је одатлен све до пред окупацију неки Илија Жабић сељак из Бастај из тих грдниа рупетина некако са висине доље се спуштаво низ некакве гужве, које је он сам собом плео, са котлом на глави замотаних руку вадио из тих рупа соколове и по Приједору их по златан дукат продавао, али како он погину од усташа уз ову задњу буну,још се до данас нитко не изнађе, да би се смио усудити низ своје оплетене гужве спуштиги до тих рупетина да из њих соколове повади, јер плашиву се кожа најежи, срце од страха за мало да не престане куцати уз помућену свијест, гледајући са оне грдне сгрменито заошиљене висине у неизмјерну провалију, из које питко жив неби могао изаки, него би онђе морао остати да га кљују орлн и гавранови. Од окупације до данас шпе се могло за сигурно дознати имали тих соколова још у тим рупама или не. Ако пођеш са тих стијена нпз брдо заџаду, добро знај читаоче, да ће те пут довести у ријеку звану Маџарушу, ђе су некад шокци, прозвани маџари, живили, који се и данас у овијем крајевима наше љуте крајине воле звати тијем именом, него ли којим другим. Тако пролазећи наићи ћеш опет на источни пут с којим се лмази у село Балте, у којима измијешано живе срби православни са мухамеданцима те се \- тежаклуку добро слажу, иначе су здрави и крупни. Ако ли те жеља новуче, љубопитљиви читаоче, с камена козарачког управ граду, то те опет лијепи пут доводи на ријеку козарушу, која пзвире у планини Козари и пролазп кроз