Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

В .-Х. источник

Стр. 403

се брак закључити. Нлјпос.ке, , ако се и [1ос.]»е закључка брака, догоди несугласност између мужа и жене, те се која страика огријеши о светост брака, брка се може законито раскинути и онда права странка остаје слободна да по својој вољи ступа са другим лицем у брак. Борнти се за еманципацију жееа у хрншћанском браку, нема нпкаква смисла, јер је ту жена добила ]еднак значај са мужем 1 ). Они су у своме брачноме животу потпуно једнаки: „Али нити је муж без жене, ни жена без мужа у Господу; јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога 2 ). — говори апостол Павле, и тнме законом обвезује једнакост мужа са женом. Тражитн веку слобо.^у у браку, него је даје хришћанство, глу пост је, јер се савршевији брак и са узвишенијом цијељи неможе ни замислити. Брак се склапао и у најстаријој прошлостп, и миран брачни живот сматрао се за особиту срећу. По савршености брака данас се пресуђује интелектуални развитак старих народа, Сви стари народи имали су брак 3 ), а код римљана муж је имао право и смрћу казннти своју жену, када би своју љубав другоме поклонила 4 ). Брачни живот старих Германа као и словена, особито се је цијенно и држао у

строгим границама моралности 5 ). И код дпвљих племена впдимо ми неку форму брака и фамилијарности; само код најдивљијих племена, брак је онаки, какав би хтио модерни социјализам и комунпзам а та су племена на најнижем ступњу културе, те канда би те теорије и нас хтјеле довести на тај сгупањ дивљаштва—-бацити нас, са идеалне висине, у безмјерну провалију, одакле већ неби било избављења. Могу се темељно проучити сва дјела Сен-Симонова, Фурпјева, велика исторнја Л. Штајна у 4. свеске, од које се прва свеска зове: „Вео-пН" Дег СеаеИзсћаЛ," Ласалова, Марксова и свих другпх соцпЈалкомуниста. Онда се могу прегледати сви манифести њнховп и све резолуције, и у свему томе неће се наћи ни једне тачке, која би оправдала ма и једну мисао у цијелој тој теоријп. Из свакога тога дјела може се на најлакши начин освједочитн, да би, једнакост, коју проповнједају те теорије, била једнакост опће несреће; а усрећење свијета, које сгављају социјализам п комунизам, као своју цијељ, бпло би у томе, што би цио свијет пануо у највећу неморалност и онда би насгупио звјерски грабеж и ошимачипаи, па)иосле:гладиа смрт. Ето куда иас, води модерни социјализам и комунизам. (Наставиће се).

Размишљаље п Превео: Мар. С, IV. У Сриједу. 0 мукаиа за гријех и прва јемука Анђелима. Знаш први гри] ех, који је био у свијету и прво муче1ве. '.) Василија Великог прав. 9. и 21. и Зонарино тумачење на 48. прав. В В. 2 -) I. Коринчанима гл. 11. ст. 11. и 12. 3 ]'. 1)г. Ј. .11112 „Саз ЕћгесМ Дег опепгаНвсћеп К1гс11е," \\Чеп 1864. 224. 4 ). I.. ^ап^е: „Вош18с11е АНегШитег" Вег1.18561. стр. 100.

ш умно виђеље Поповић. парох. Анђели, који први од свијех створења бијаху узети из ништа и постављенн на впсини небесној, украшениблагим разумом мудрошћу, благим изгледом, бесмршјем и светињом, — примљени да гледају Бога! устаде један дио од њпх противу своме 3 ). С. ТасМ: Ве в11и ас рориНз Сегтошас, сар. 18. 19.