Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 404

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Господару, да одступе од Њега и да Га ране. Но одмах, чик је ово и помислио одступник — бивши во^а, који се бијаше погордио на Бога Творца и на сзе, збаци гаснебесаБожијаправда са свима његовим присталицама у највећу муку; те који бпше најприје свијетли, потамнише. . . . Била Пх је толика множипа да бројем преиазилазе морски пијесак. Господ им рече: Није им од тога корист, згријешили су, да иду сви у муку вјечну! — Они су блага и бол,а створења од свијех другијех дјела руку Твојијех. — То јесте, но они су гријехом постали несретни, да иду сви у пакао. Само је један грјех у помислу. — Истина је, но гријех је смртнп; са чега их ја презријех и омрзнух на вјекове. —- Подај им времена, да се размисле пошто нијесу виђели другога прхшјера да иде ко прије њих у муку, нити си шгога устрашио, прије њихова осуђења у пакао. И биће Ти част велика, ако се смилујеш на њих, хоће Ти бесмртни приносити благодарења, измијениће гријехе своје, једном неисказаном побожношћу..., — Није друкчије! говори Бог, морају сви бити бачени у муку, јер погријешише. 0, Божија правдо! Колико си велика и неисказана, и опет да те се не боје људи ?! ? Осу^ена су господа Твога царскога двора, Боже превпшњи — само ради једнога гријеха, а слуге им шљедују и гријеше непрестано без страха!! 2. Мука првог човјека, Знаш први гријех, што га учини Адам. Знаш и зла, која онај гријех доносе

у свијет и учини разумом твојим, као један појас — од свијех људскнјех зала, која опасују живот наш. Метни у њега: сиромаштво, свежи болести, мржње, ратове, зависти, трвења, глад, погубљења, биједе, борбе, распре; додај овоме ске кости мртвијех људи, који су негда живили на земљи, начини брежуљак од њих, подигни очи своје и ужасни се на несрећу човјечију, говорећи: „0 колико велико зло иостиже човјекп само ради јеђпог грцјеха/" Један само гријех, начинио је врата, куда улази толико велико зло у свијет које неби било, да не погријеши Адам, него би била; правда. тишина и радост кроз сав живот наш. Један живот био би блажен у овом времену, а опет други би био блажешци, који би на свагда постојао. 0, колико је ве^ико зло гријеха! који као велика ријека — ради једног преступка разли по свијету толико биједа и зала! С тога оне сузе, које се од толике множине људи прољевају, ради свијех злијех страдања земаљских, колико би бпло боље, да се прољевају ради смртног гријеха, који је узрок толиким злим страдањима и злим догађајнма. — Но шта? — Проклети гријех у свему је наличан љутоме јаду, чије дјејство вријеђа човјеку виђење. ошљепљује га и одузима му зраке, да не види ове свете истине^ но као слијепац, пада у дубоку јаму вели&их и љутијех неправда и безакоња 3. Мука само ради једног гријеха, колико је велика. Знај да су сва више речена зла, као једно „ иишта," ако се осуди свагда постојећом муком, која мучи душу вјечно, само ради једног гријеха