Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 429

Пригодница*) Његовом Впсокопреосвештенству господину господину Дру- Никодиму Милашу, православном епископу Далматинско-Истријанском, приликом каноничне посјете, у Церанма 22. маја 189(3. год.

Гледамо т' дико Узоре часни, Умилна зоро Сјају нам јасни. Доласком твојим Ка нама данас; Радосног дана Доба је за нас! Ступај нам мили, Владико свети, С' дјелим' тп врлим' Светој ти мети.

Брани нам вјеру, Подижи народ, Дркве нам чувај Брини се за народ. А ми ћем' аа те У ватру, воду, Летити с' тобом Добру и роду. ј Цар нам је с' тобом У томе свети; . С тобом нам вјера Дети ка мети.

Здравим те за то Ка' оца свога, Штитниксч, српства Народа твога. Радосним чувством Ево нас сада, Кликнути Живио! Демон нек пада! Одани и ионизни: Јован Шарић, парох.

Р а з н о.

Имен-дан Њезина Величанства царице краљице Јелисавете. 7. новембра о. г. прослављан је свечаним богослужењем у новој срп. правосл. сарајевској дркви. Благодарење су одслужила, двојица архимандрита, тројица прота, седам свештеника, један протођакон и један ђагсон, Црква је била пуна чиновништва војног и грађанског сталежа на челу са Његовом преузвишености ћенералом Густас-ом и пресвијетлим госп. бароном Бенком, административнпм директором вис. земаљске владе, ученицима свпју мјесних школа с њиховим наставницима, друштвом „Слога" и другог побожног народа. — Висопречасни архимандрит Магарашевић, админпстратор Дабробосанске дијецезе изјавио је на крају нашу оданост прејасном дому царском. Слава храма стародревне и псторичне старо срп. сарајевске цркве на дан св. архистратига Михаила 8. новем. т. г. прославл,ена је свечаном службом божијом, коју служише: 2 прота, 3 свештеника и 2 ђакона на челу са Високопреч. архимандритом Николиновићем. Српско-правоел. црквено пјевачко друштво „Слога" и ђаци из

препарандије одговорили су свечаној служби складно. Млади свештеник ,Бубо Николић, држао је на „причасну" одушевљен говор о крсној слави црквеној. Старе клисаре замијењене су новима, као и сваке годпне на тај дан. Високопреч. госп. НикиФор Дучић, архимандрит и књижевник српски, одликованје одархијерејског сабора митром, кој у може при богослужењу носити. Честитамо заслужноме мужу! Поплаве. Крајем м. октобра од многијех киша наступпле су велике поплаве у околини Вишеграда, Зворника, Бијељине и Горажда. Дрина, Ржава и Лим толике су набујале, да су порушени многи каменити мостови, разорене куће и народу занешене многе штете. Доста људи платило је жпвот .м. Њез. преузвишеност пл. Вилма Калај, кренула је сама овијех дана из Беча, да прегледа штету и невољннцима помоћ пружи Њ. ц. и кр. Величанство, Њих. нреузвишености : поглавар земље барон Апел и барон Кучера, земаљ. влада, сарајевско градско поглаварс. брчанска штедионица и т. д. дозначише знатнијеновчаие прнпомоћи страдајућемстановништву.

•). Његово Внсокопреосвештенство г. Др. Никодим Милаш у ово.ј години витерат вадарски, скрадински и кнински. Том заиста трудном канонично>т посјсгом, i д аза рице цркве код Книна. Книву и Спљету! Највећи и најсјајнији приаор л,е..оте нратио га .,е на Косовом иол.у ко* Милнш гдје се бјеше стекло до близу 10 хиљада Србадије а међу њима његово високонреосвештенсг . Д| Доносимо горњу пјесму као нригодницу му.