Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 430

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Мировина за чиновничку сирочад и удовице у Босни и Херцеговини, потврђена је са највишег мјеста и почетком пдуће годпне ступа у живот. Удовице чиновника УИГ. дн. разреда, има ће 800 фор. IX. дн. раз. 600 и т. д.; а дјеца ће им добијати доплатак до њихове 24. год живота за нужно школско васпитање. А шта ли је, мој Боже, за члановв конзисторијалне ? Да ли се они сматрају чиновницима и да ли и за њих важи гиа благотворна устмнпва земаљска ? С миленијске изложбе. Многи уреди, заводи, школе, творнице па и приватне особе, добили су награду изложбену: почасном дштломом, ве ликом миленијском медаљом и ижложбеном колајном. Г. Јово Митрићевић, златар сарајевски, награђен је за свој посао миленпјском медаљом, а г. г. браћа Векићи, Ристо Ђ. Бесаровић, (из Сарајева) Стеван Козачевић и Сава Којдић (из Брчког), Ђорђе Костић (из Дервенте), браћа Кашиковић, Ристо Чоловић, Г. Р. Билић (из Мостара) и Ђуро Вукановић (из Гацка) одликовани су излоабеном колајном. и т, д. II. Т. Кашиковић, уредннк „Босанске Виле" н АЕ и М. конзисторија Дабро-босанска добише диплому тгризнања. Нов проналазак Теслин. Наш славни Тесла нронашао је начпн, да се могу два човјека на телефону од впше стотина миља не само разговарати, него ли и видити. Први покушај, док се та чудна справа још усаврши, чини ће се између Њујорка (у Америци) и Лондона у (Европи). Горостасна лијеска. Јављасе да код Рогатице има велика лијеска висока 24 метра, а. 6 х / 2 метарау обиму.Кад роди, даде пуна2товараљешникн који су крупнпјп, него ли са обичнијех лијесака_ Хватање лептирова. Има људи, који нпшта друго и не раде. него ли ноћу у пољу или шуми поред запаљених фењера хватају лептирове и од њих праве велике збирке вриједне ио 10—20.000 фор. Неки ради тога лова путују чак у Индију, Јапан и Америку, и тако се људи користе са свијем, што на свијетз г постоји. Ђирићево позориште од дуже времена настанило се у Сарајеву п даје врло поучне преставе; чувених свјетских писаца, преводе са француског и српског народног живота. (>собље му је ваљано. Труд се заиста велики улаже, али иублика сарајевска то и нагоађује својим марљивпм похађањем, а особито срби ђаци ов-

дашњих виших и средњих завода. ЗградЈ, циркуса у коју се преставе дају, електрички је освијетљена и угодно топла. Рашко-призренски Митрополит Дионисије остаће преко ове зиме у Пљевљу. Одликован. В. преч госп. Архимандрпт Теодосије, управитељ манастира Милешева за своју ревну 28-годишњу службу, одликован је од Рашкопризренског Митрополита, приликом посјете у манас. скупоцјеним начрсним крстом. Честитамо! Зашто се порумени? Француски психолог Мелино расправљао је скоро о томе, те вели, да човјек порумени с тога, што му се на лицу у једанпут мале крвне ћелице прошире и приме усе, већу количину крви. Четири су главна узрока, што човјек порумени, а ти су: скромност, понизност, стид и гњев. Човјек обично црвени пред другим. Црвенило дају и неке љуте ствари или вјештачко удисавање амилинтрита. Ко од стида или скромј ности румени, знак је да је добар и да њежно прима утиске особито пред старијима. ОсвеЂење патријаршеско-дворскз капеле у Карловцима обављено је на Митров-дан о. г. као на дан крсне славе Његове светости српског Пагрпјарха Георгија. Свечаности су присуствовала и Високопреосвећена г. г. епископи: Мирон пакрачки и Гаврило вршачки. Против двобоја. Грађанп у Готи, како њемачки листови јављају, издали су позив на њемачки народ, да дпгне свој глас противу двобоја 11 да траже да се двобој законом забрани. И право је! Европска војека. У париском „Жунал-у де Деба" неки стручњак израчунао је војску тројног и двојног савеза по овијем резултатима; Француска има свега 4,950,000 људи, од којих одмах може да изађе пред непријатеља 2,200.000 Русија има 13,587,000 војске, од које може у рат поћи 2,575,000. Њемачка има 6,400.000 људи од који је одмах готово 2,364000. Аустрија има 3,000000 људн од којих је за рат 1,590.000. Италија има 2,931.000 од којих је спремно на борбу 935.000. но снага војске не рачуна се ио броју, него ли успјех у рату зависи од ратне среће, оружања, одијевања, издржавања војске и од стратегичиог положаја у вријеме боја. Милинијска изложба у Вудимнешти закључена је свечаним начином 22. октобра,