Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 5

јапетва;" врло је жалосно, ако се лпчни ирнгоној) износи о светитенигсу ! Истинито благородни чонек свагда ради искренома да у то исто време п е оставља случајевпма да привуче к себи симпатију л.удп. Нпкад не треба стварати себи непријатеља, ако истпна н гјракедност не захтевају од нас те келике жртве. Манирп и достојанства су нешто таково, што улази у састав свих опште жпвотних одношаја и даје им познату црту (мо ралну н естетичку); ио томе, п то не треба да буде пренеирегнуто од оних, ко тражи да лови људе. Јеванђеље је дар благоволења божјега према људима и његов служпте.и дужан ]е и у малом, као и у велпком, да пзражава то благоволење према свима. Будући лалеко од жеља да блпста својствпма светскога човака, он је нпак дужан да марљиво васипта себе у правнлима доброга друштва, колнко је познатпје, да ко свесно и ка да с позивом нарушава правила друштвеног достојанства, тај не може иматп већега утецаја на л.уде васпитане. Нека он буде нееретан, малодушап, Кугл.нв. но он не треба да буДе сасвим пепажљнв према осећајима других, ако оће да нм учини добро. Три својства свагда треба да буду приликом обраћања код свештенпка; достојаиство,; учтпвост н прпјазност. Достојанст :о стоји на супроТ с)']етиостп нлп сгалној паклоностп колебању и владап.у, а не правој веселостп или прпродиоме хумору. Оно повлачи за собом развиће мушкога владања самим собом у човеку, које му не дозвољава да пгра у друштву само улогу шаљивчипе п беиегала. Оно иобуђара човека да се уздржава од радња п шала, које жалосте чнстоту осећања, добри укус идн уживање према светин.п. Оно удара

печат великога спокојства шта више на само лице и достојанство, шТо као да говорн, да ништа ниско и срамно не може се очекивати од таковога човека. Ништа тико не облагорођава човека, као стално занимање с библијом, и у опште са светпњом. Кад се деси да ступиш у разговор с таквим чоиеком, то са свакпм тренутком све се више и внше дпвиш дубином његових мисли и осећања, изобиљем живота, хумора и ласкавошћу, јер гледајући на њега, нехотице долазиш до убеђења ако га само раније ниси имао. — Да, библија може научити човека већем благородству у мнслима, осећајима и деловањнма иего сви престолнички салони. Учтивост стоји на супрот грубости п суроиости у речима и поступцима; то је мпрна кротост, која, иа супрот догматичком (која не дозво.вава приговора), страстному и охолом тону, иа привлачан иачии делује иа све. Апостол говори, да пастир треба „ти\"8 г.мти ко искдгк" (у ( п::о7 гГШ1 т :рор ~т~у.р), и само тим путем он може поучаватп „протикнмА" (2. Тим. II, 24—25). •Учтп вост ннкада не прелази у страшљиво ропство, него Својом добровољнОм уздржљивошћу даје места другима и чини друштвене одношаје пријатнима и слободнима. Пријазност стоји на супрот продрзл.пвости, гордости и поноситостп; то је ур(феиа топлота срца', која грије и мекша све, што се њој дотакпе; она је пажљива пргма свакој незнатој околности п тежи да отк[)ије шта впше маленкости, у којпма је могуће указати услугу другнма; она носн и олакшава јарам другпх. Савр1ПГНО отсуство тога скојства и, обратно, гадна суровост у обраћању, на пр. говорити одвише строгим, не допуштајући