Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

може да га еасвим уништи, то да му нанесе макар какву штету и жалост. Но нема веће жалости за нас од оне, кад се наше добро изврће за рђаво, и наша достојанства издају за недостатке. „Ди1,е коз= /иожно, еже отт* каск, го ск'кмн чмок^кки /иир г к иги-ките" (Рим. ХП. 18). „Рлк8 же Господнк* НГ ПОДОКДЕТТз. СКарИТНСА, НО ТИ^8 КК1ТН ко кгклгк, 8чители8, незлокнк В." (2. Тим. П. 24)И међу данашњим свештеницима нема ли л>убитеља свађе и процеса ? Ми не говоримо о онима, који мушки ступају у борбу за истину. Још су стојици говорили, да се разилазити у мишљењима могу, шта више мудри мужеви — могуће је додати — и, добри хришћани. Но ако се свештеник одлучи да одговара на сваку непријатну реч, која му се каже, да одбија сваки незнатни нападај на њега, то неће имати доста времена зато. Ипак кротост пастира нетреба да прелази у савршену равнодушност према личним увредама и неправедним нападајима на њега, јер може паступити време, кад ће бити прину^ен да се борн ако не за своја права, то за права других. г) ВаспитаЊјЈ у себи сазршене праведно' ста и штинишости. Високим угледом за нас у томе као и у многим другим одношајима, јавља се св. апостол Павле, такт кога у обраћању с људима не подлежи никаквој сумњи. Ои ееједан пут сведочи у својим посланицама, да је његогсо владање било без лукавства. (2. Кор. IV, 2); с радошћу говори, да реч његова не бијаше „еи и нн" (Кор. I, 18) и усу^ује се да пребаци и каже св. апостолу Петру, кад је приметио, да овај „не правш х°А итгк ко истин^к влагок-ксткоклнУд" (Гал. II, 14). Свештеиик је дужан да се чува придобити репутацију човека неискренога, несталнога и

КЈлебљиввга у својим суђењима, који говори, не оно, што мисли^ или човека, који предпоставља истини победу над противНцком, лаконарушавасвојеобвезепротив законабезбрижанјеу испуњавању примљених на себе порука, или човека> реч кога не_ улива према себи потпунога поверења Такова својства подривају међу паством уважење према пастиру, као служитељу истнне. У то време како офпцпјало свештеник труди се видљпво за све над зидањем зграде, зидањем које је позван, његов правп карактер, који се открива у сношајима са људима, подкопава и руши његову сопствену работу. Свештеник је служитељ истине; па нека пламен истине, који се светли са храмовнога жртвеника, не трне и на олтару његовог сопственога срца. У свези с праведношћу, налази се поштење. Високи осећај поштења шта више у ништавним стварима, особито у стварима новчаним, неодољиво је од служитеља истине и праведносги. Непостојанство и дволичност у свакидањим одношајима људи међу собом, шта више једно подозрење тих својстава у човеку показује на недостатак укупности и сталности његовог наравственог склада. Опште мњење јавља се грубо у свима захтевима у одногаају карактеру и части пастира у његовим свакидањим делима. Оно не дозвољава њим стећи одећу, књиге и друге предмете, неопходне за живот, за впше јефтину цену, него ли људима других професијб, и уздати се на некоје олакшице и већу снисходљивост у упоређењу с другима, којп као на пр. многи раденици науке и књижевности, из дана у дан боре се за свој опстапак и биће.