Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

в.-х. источник

Стр. 19

и по проласку толикијех година, — колико је пијеска у мору, јако би биле начете мало муке његове . . . Даље, ако би шћео Бог створити један мост (прелаз) сав од гвожђа, толико дугачак, да га за сто година само један пут може мрав прећи, и тако увијек да га прелазе, док се неби прелаз покварио, и за сво толико вријеме, неће се ништа умалити од пламенова горућих грјешника; нити ће моћи добити једну кап воде, да би своју жеђ угасио. 0, свагдапостојећа муко! по други пут зборим, и не боје се, нити дрхте због тебе људи!! но састављају гријех с гријехом, — мјесто покајања, смију се стојећи на крају степеница своје страшне пропасти у пакао. 0, великог чуђења! за онога који вјерује да је све ово у ствари а да не промијени свој живот покајањем!? 3. Достојан си такве муке. Знаш ли колико је година, од како си заслужио, да будеш бачен у врело вјечитог огња? Колико их је ради мањег гријеха од твога осу!>ено; али на гебије доброчинство Божије, да те заустави од тако страшног упадања у пакао; иште Бог и жели обраћања твога себи; јер ако би те он оставио у рукама твога гријеха, шкргутао би у сред ђавола онијех ; говорио би: проклети гријеху, који ради једине времене слацости —■ довео си ме у ову муку; гордости, богаство, клеветање, шта ћете ми ви помоћи и када — мени несретнику, који сада ради множине ваше благости горим и горећу на вјекове; а могах једним малим покајањем избавити се -— ако би оставио зла своја дјела и ако бих заборавио на њихну олабост, те не бих допао овијех мука, а ја то не учиних, па ми више нема ли-

јека на вјекове. На полу часа у времену ономе, које проведох у непоштењу, у сластима и ничистоћама тјелесним, кад бих се искупио од хиљаду вјекова овога огња, не бих се могао искупити. С тога у истини, ако се не покајеш, плакаћеш у сред онога огња, и неће Бог нигда окренути ушију својијех, да слуша кукњаву твоју • нити срце, да ти се смилује. Неће ти тада помоћи ни крк Христова, проливена на хсрсту ради тебе; нити страдања Његова света и нига,а не ћеш се моћи раја наслађаватп. Па, када ти сами Господ даде времена, да се покајеш, за што да гријешнш? Зашто да проводиш у пијанству, игрању и у другијем частима, када ти Бог остави то ради покајања! Слушај, шта еванђелист Лука говорч „Ако се сви нв покајвте, сви Келпе шгинуши. Бог, који остави покајање, а касни одрицањем у муку и ти не ћеш да промијениш муку кајањем, тако ћеш и погинути, ако се не покајеш. Молитва. Најправеднији Владико и Господару мој! Теби јединоме могуће је да ме устрашиш вјечним мукама и да учинига да се њих боји срце моје. Пред вјечним огњем као што је онај, још не осјећам колико је теби мрзак гријех и колико је велика неправда да ко разгњеви Тебе Господара свега. Како —- ради нигата дође срце моје у такву слободу и мудрост да постанем 1>аво једнога тако најмилијег Бога, и да постанем тако безуман и неустрашпм, као да сам вазда живио у безумл>у — у све дане и мјесеце — н да лежим у смртном гријеху, кога ти ве ликом мржњом мрзиш . . ,