Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 65

су превели све црквене књпге с грчког на словенски језпк. Сва просвјета и наука, која је у Царигр.чду процвјетала, епада у дјело данашњим светител.има ев. цару Константину п блаженој царици Јелени. Како су Хришћани трпили великч зла н неприлике 300 година од незнабожачких народа и њиховнх царева, тако исто не бијасмо ни ми 1'рбп пи у чему слободнији за 500 годпнл. Цар Константпн ослободио је Хришћане од незнабожачких народа и њиховнх царева, а Њег. Величанство нар и коал. аустро-угарске мопархије Фрањо Јоспф ]. избавио је српскн народ у Боснн и Херцеговини 1878. год. од нехришћанске руке, па како је хришћански народ био благодаран своме цару Константину, могу рећи, да је и српско-православни народ у нашој домовипи вјеран своме ослободиоцу Фрањн Јосифу I. С тога благочествви Хришћани и пошто вани српско-православни народе, ви, који ете свештено стадо Хрпстово, настоЈте и трудите се, да у ваша срца буду смјештене ријечи св. јеванђеља : будите школа смјерне мудрости, бу дите кућа благочеслшостн, коју треба ноштовати, која треба да буде Сога доетојна. Поштујте своју свету праиоолавну цркву, јер смо ми свн њезпна духовна дјеца. Јаој дјетету без мајке, тешко би било и нама без цркв^ наше. Црква нам је и отац и мајка. Кад год нас зовне, поћпмо јој, јер је мајци чедо мило. када је и у искрпљешој, али само у чистој, одјећп. Кад чујете глас звона, сјетите се, да сте правоелавни Хришћани, сјетите сс, да сте дјеца цркве православне, те пођите одмах мајцн својој цркви Божијој, да вас то учи и научи, да вас утјеши и охрабри, да се еа вама, а за вас, Богу помоли. Поштујте евоје евештенике, те да буду у дужности евојој одапији, јер, браћо, у нашој домовини пма свештеника доста, који су свјесни своје дјжности , те могу у потпуном смислу да одговоре потребама, које ее у данашњем добу од њнх пзнскују. За]) се може мнслнтн, да нама свештенпцима не лежи на срцу наш срнско-нравославни

народ. Много има отровних нзвора, које бп требало далеко обићи, да се не трује наш народ пићем лукавства, освете, себичности, завнд.Ђивостн блудочинства н свега онога, што служе на омаловажењенаше свете вјере, цркве и човјечанетва. На жалост наш православни тежачки народ сврати се на та отровне изворе, те се душевно наппје тога отровног пића, па отрује своје човјечанство, евоју вјеру, своју цркву, евој подмладак и свога законошу. Клоните се, православна браћо, лажних учител.а и подсмјевача. Немојте се свагдје и на сваком мјеету исповиједати,(! ур.) јер је лукаво срце отровније од змијског једа. Зна се и то, да многи наши тежаци и њихове жене, иду по које-каквим врачарама и гатара, да им гатају и да их записе нанишу, те е том накарадом кнте свој врат — грло. Чули сте, како гатања и врачања при биткн нијесу помогла Максимину и Ликинију, него ]е православна Божнја номоћ помогла сн. цару Конегантину, те је са својом војском поразио своје и Христове непријатеље. Да ма ишта гатари и врачари могу коме што помоћи, они би код сваке државе ужпвали част и велико задовољство. Али шта видимо из тога њиховог посла? Видимо их како они то своје неваљало и гнусно дјело чине кријући п шаи ћући. Сваки онај човјек н жена, који у такве куће иду и од њих траже помоћи, изрод је н издајник своје св. вјере, а такођер раван ни јс и онај човјек и жена, који дигну мотику, косу, срн, виле и грабље, на иду мусломаннма, те им раде у дан, кад је светитељ и празник. Опи с тијем начнном доказују нред иновјерце«, да су нељуди, нико и ништа, и да до свог закона нншта не држе, а ои им се с тијем подсмнјава. Кад кога еиађс породична болест, одмах пођпте своме свештенику, те он као научнији од вас, ако вам не могне цомоћи, упутићо вас лијечпику, да брже-боље похиташ и номоћи од њега потражиш, Прођите ее оџинских записа и осталог врачања и гатања. Врпјеме је, да^ себн ођемо.