Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 73

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Ако га пак и због смртног гријеха укорава еавјест шегова, нека се не усуди вршити св. службу, док се не очисти од тога гријеха, у којем се налази, скрушено и срдачним кајањем исповиједајући свој гријех усмено пред духовним оцем са крјепком одлуком, да се не ће више иовратити у тај гријех. Ако се когод усуди, кад се налази у смрт ном гријеху, бавити се светим даровима, а није се исповиједао и покајањем најприје очистио тога гријеха, придружује још други тежи смртни гријех к ономе, у којему се налази и прима божанствене тајне на суд и своје осуђење ради недогтојности. Ако и при самој служби божанствене литурђије свештеник сабравши се, познаје, да се налази у гријеху смртном, треба по могућству да утјеши себе и скруши своје срце великом б лу и жалости, имајућ при том сталну одлуку, да ће се што прије исиовиједати, те задовољити и стишати своје срце, уклонивши га од грпјеха. За достојну службу и прнчешћивање светим пречистим тајнама, веома смета пак и ово: Ако је кога свештеник или дјакон за ништа цијенијо или уцвијелио или неправедно посту пао с кп м па зна, да се тај гњеви и жалости на њега, или ако се сам пак свештеник или дјакон гњеви и љути на некога, који му је неправедно учинио или увриједио га, у сваком таквом случају неко се не усуди вршити свету службу, него нека прије отиђе по заповједи Господњој 1 ) брату сво ') Мат. гл. V. ст. 22. Госиод вели: В г акт » гн-бкишА и|( кр»)тл [ко(го покинј.ич . 1»тт> г8д8. Значи: Сваки онај, чији гњев потиче иа самољубља, а није основан на л.убави, истини и врлини, ца га излијева на свога брата, бива сриког човјека. јер су сви људи дјеца једног оца небескога и међу собом су браћа, за то подлежи суду. Како је подпадао у ст. завјету преступник г. ј. који би учинио злочин, под суд, тако у Нов. Завј суду се подлаже сваки, који зло мисли брату своме у свом срцу. Тај је суд савршенији од онога дапаче и духовитији. А данас има доста преступника, који }те II )Д тај суд пасти, јер веКина на то се мало осврће не гледајућ унанријед на пошљедице, које ће их пред тим судом стићи. На другом мјесту у 23 ст. V. гл. всли Снаситељ: Лш,! Јзко приншши ддр ткои ко и т8 П0 .илнм1јн, 1ДКО крлт-ћ ТКОИ И.ИДТ-ћ Н(1Т0 НИ ТА : 01Т.1КН т8 длрг ТКОИ Пр (Д1> олтлре .иг, И икд-к Пр»ЖД! [.ИИрНГА крито.иг ткои/иг, и тогдл приикдг принш! длр^к ткои. Значи; Ако дакле принесеш дар твој, бива све оно, што ти служи, да просиш милоет или одајеш Богу благодарност, па се споменеш, да је брат твој на тебе љут, да си му дао ма каквог повода, да се расрди на тебе, немој одмах приносити жртву. него вајприје се с њим измири, па онда принашај, али свакако

јему и смиривши се с њим, тек тада нека припрема дарове и вриш св. службу. Ако је пак уцвијељени ђе далеко, а чријека је потреба службе, треба да има тврду и добру одлуку, да ће се свакако измирити, кад се с њим види и да веома жали у срцу своме, то по потреби нека припрема св дарове и врши св. службу. Тој достојној служби и причешћу св. тајнама пријечи и прекомјерност у јелу и пићу вечерњем. С тога се пристоји, да се свакако уздржи од јела и пића V очи службе пли да сасвпјем мало што поједе. Од поноћи укључно пак не пристоји се окусити ништа; јер ако и мало што окуси од јела и пића по поноћи, нека се нипошто не усуди вршити св. службе, пошто од поноћи започимље доидући дан. Напокон сваки свештеник и дјакон, који има жену, треба свакако да се уздржи неколико дана пред вршењем св. службе, а да се немијеша с њом; а и по службн онај дан; пко се не уздржи по служи, тешко гријеши. Овпх дакле запрјека не само свештеник, него и сваки хришћанин, којн хоће, да се достојно причести божественим Христовим тајнама веома се мора чувати, осим само оних који нијесу у опасности живота. Осим ових споменутих запрјека достојној служби ц причешћивању светим тајнама, има и другпх, које, и ако су мање од речених, али нх ипак треба искорјењити и чувати их се не само свештенику него и сваком хришћанину, колико најприличније може. ГГрва запрјека је дакле: прекомјерна. расијаност мисли, које на силу може сакупљати заједно и обуздаватн топлом молитвом и усрдним размишљањем мука и страдања Госиодњнх. Друга је унутрашњи немир, биваузрујаност; с тога треба, да живо настоји, да је ожене од себе надајућ се, да ће примити благодат Божју. које се има удостојити причешћивањем пречистим тајнама. Трећа је безбрижност или љеност, коју мора снажно од себе одагнати ревношћу, тријезношћу и будношћу пли мало спавајућ треба прије да ти срце буде сасвим чисто, јер ти се више на то гледа, него на извањске оброде, јер они без првога не вриједе нред очима божјим, Л>уби брата као себе сама, ако хсћеш, да ти Бог помаже.