Босанско-Херцеговачки Источник

Срт. 84

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

или политичари, а човјечји је род примити и сачунати у сва времена. 2) Неки изводе почетак религије из проматрања природе. Истина је, да посматрање природе помаже, да се развијају религијозни појмови, буде и оживл>авају религијска чувства, као што свјетлост и сунчана топлота помажу развијању физичког жикота; али се неможеиз тогаизвести почетакрелигије/ Религија се не може саопћити човјеку с поља, преко природе, а) јер су идеје религијозне над видљивом природом и б) с тога, што нам васељена не открива светости, без које религија ннје потпуна, ма да је васељена мјесто, с којег можемо видјети свемогућство. 3) Неки су богослови изводили сво религијско знање човјечјега рода из божанственнх откривења, која су дата првим л.удима. а послије су их Нојеви синовн распространили по свему свијету. И то је, по њихову иишљењу, узрок религијској свеопћности. У том су се случају они ослањали на ова историјска опажања: а) Историја открнва неко слагање свијех старих религија у науци или причању о почетку свијета и чочјека, о рају, греганом паду, потопу и т. д.; а то слагање доводи нас, да признамо једап опћи религијозни извор. б) Историја открива, да су у старих народа политичко стање и појам о највећем бићу неразмјерни. ТБихови појмови о небеском и божанском, при свој њиховој грубости и иеобразованости, бијаху досга узвнгаени; а та неразмјерност води нас до закључка, даје сам Бог открио човјеку појам о главним истинама. Јован Милер у својој опћој историји говори: „У самој је ствари врло чудно, што су најстарији

народи имали неке правилне појмове о Вогу, свијету и бесмрћу, као и о постанку небеских свјетила, а били су у другом које чему са свијем необразокани и међу тијем како су у вјештинама, које се тпцаху жикотне користи и благостања били слабо вјешти. Чини се, да је наш дух неке неопходне појмове, до којнх сам не Он лако дошао, добио непосредним упуством од Скевигпњега Бића и чувао пх пеко вријеме. У току времена чпсти праотачки појмовн код већине народа почињу да помрачују." Слично каже и Хердер: „Релнгијски се трагови откривају у најгрубљих и кајбједнијих народа. А откуда им је она дошла ? Ннје ли сваки од њих сам себи измислио богослужење? — Није. Јер ти сиротани ништа не изумијевају; они се у скему држе предања својих праотаца. Предање је мати њихова језика и вјере." Тога се мишљења држп њих врло много. и заиста, да је с каквим му драго способностима био обдарен први човјек, имао је потребу у упућивању и васпитању, које је могао добити само од БогаАли то разјашњење није довољпо. Неможе се религија изводити једино само из откривења, а) с тога, што откривење или поучавање Божје претпоставља у човјеку прпјемљивост и по томе, не тумачи први почетак, већ му само води; и б) с тога, што ап. ГГавЛе говори о незнабошцима, који су били без откривења, зднс разВлшое гсожТе, Улск естк вт*. нн^т*: Еог'к по Јдкилтч естк њит* (Рим. 1., 19.). А на другоме мјесту: бгдд же газкп1,к1 не Гш8(и,е законл естеетколгк злкижнаА ткорАт г к, сТи законд не Н/и8|цс, сдлш пг сек-к с8тк закон г к: Иже гакллмотт* д-к т ио законное написдто к-к сердцл^ скоих^к (Рим. 2, 14—15). 4) Најпослије, ако неки и признају, да су први људи добили сјеме религијских