Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 88

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

значење. Проповијед само тада може бити благотворном за оие, који се ноучавају, када се пропраћа личним обраћањем проповједника ирема њима, када она узима карактер личне бесједе пастира са паством слично ономе, као што је и Христос, исцјеливајући болнога или слијепога, увијек питао и испитивао их, давајући им потребна упутства; јер главна је задаћа пастира не у том, да проповједа, него да чисти људе од њихових гријехова и уводи их у нов живот. Младом свештеиику боље је у почетку да до^е на мању парохију, јер при недостатку му настирског искуства, у већој иарохији, он ће доћи у оиасноот или остати вјерним не свима обвееаностима свога позива, или иак да ослаби под теретом тенхких пастирских трудова. Правило — почети од мањега у својој дјелатности јасно заповиједа се у св. писму, каоједно од осјећајних разумом правила живота, јер достојан човјек брзо ће бити опажен, ако узумије учинити мало поље, које подлежи његовом обрађивању, да принесе плодове сто пута више. Опажа се кадшто недостатак или шта више потпуно одсуство утјецаја пастирева на паству; послије дух-е и марљиве треме ка свештенству показује се незнатност резултата, постигнутиху самој служби свештеника; при опширним његовим познавањххма открива се неумијење привађати их у дјело. И обратно, прости л^удн често иростим средствима постизавају већи успјех у својој дјелатностн. Један од главних узрока неуспијеха у пастирском дјелу, без сумње, садржи се у том, што неки свештеници бххвају одвише частол.убиви, одвххше склоњени да очекивају великнх резултата од своје дјелатностхх

и у то исто вријеме обраћају мало пажхве н бриге на маленкости свога дјела. Они се нису навххкн^ли откривати ираве потребе и нужде своје пастве и задовољавати им, не држе за потребно, да ступе у блиски одногнај и додир са осјећахвима, карактерима, брипама, жалостима и сллбостима своје духовне пастве. Они занста нису добри пастири. Добар и 1храви је пастир онај, који је обазрив и ххажљив ка срцима своје иастве. То је човјек, који слично аностолима, иде из куће у гсућу, обраћа се од срца ка срцу и чинн тахго из годххне у годину. На тај начихх, један од х\давних и нооиходнпх услова успешног пастнрсхсог рада састоји се у зби :схсом познансгву пастира са св х им чланом своје пастве Захтјевање то може се ххоказати одвихххе обичним, и ипак оно се свагда не испухвава, особитоу парохијама великих градова. Ради прндобххјања овахсога потпуног и подробнога познанства са својом паством, пастир треба да посвети доста времеиа и иапора на озбиљно и подробно изучавање своје парохије. Парохија је поље, дато му за рад, и он треба да ју савршено изучи, ако жели да узвиси његову производи>у. Он је дужан да има више, но једно само опште и површно познанство са својом паством. Охх је дужан добро да позна своју паству, свакога по себце; тада ће знати и сву парохију у опште. Најбоље он може показивати свој утјецај на масу посредством појединих људи и стога је дужан да нроницава далеко за граних],е спољашхБе1-а, поврхпнога знахва своје пастве пажљиво изучавајући све разлике у карактеримасвоје пастве, особитостхх њнхових праваца, њихове душевне недуге и заблуде у религиозном одношају, природно са