Босанско-Херцеговачки Источник

Птр. 150

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

иримјеру љубав иаспрам оиијех, којима даје на жртву еамога себе за живјети с нама и у нама, и са људима? А људи како да не плаћају такову љубав? Има их више и доста, за моћи познати двије величине, а то су: благост срца спаситељева и тврдоћу неблагодара љуцкога. Наступа пети дан страстне недјеље: велики петак. Света је црква једнако у црнини. Дан је евет; у њему је спомен великог пожртвовања. Света божија служба обавља се у највећој тишини, сви су вјерни у муци виде се около пропетога, који му, указују јединство са кором побожнога одговарања свете службе божије, похвалом спаситеља, снаге, бесмртости, те пита у име Христа, објест човјекове природе: „ Народе] мој шта ти учиних ? и Шта ли још треба чинити ? Ј Срце би се распукло, да је од камена; нема човјека, ма да је човјек, да није уздрман страстима п мучењем нашега спаситеља; јер су ту муке чавала; ту сплетен вјенац од трња;ту жуч и оцат; ту коцкање на хаљинама, ту Пилат и Кајафа на судишту; ту жена Пилатова на мукама због праведника Исуса Христа и т. д, Доклен, она страст мучења, која бјеше код Јудеја мучилаца срам, подруга и стид: то бјеше на спаситељу извршено. Опроети Господе мучиоцима твојим. За црнином, ево тренутка ведрине; настаје Велика субота. Полећелом плочом у вис божанственим одкупитељом, рађа се сја^ и сунце, мало по мало освјетљујући празнину у црквама, црквицама, манастарима очитујући одање освјетљивим осјећајима божанственога одкупитеља; читају се у исто вријеме пророчанства, освећује се молитвеник св. жртвом, читају се и пјевају свете пјесме светитеља, од којијех је најодивотнија бугарштница пречисте матере божије на јутрењи за својим божанственим сином, а све се то свршава, једа би Бог дао л^удима удостојање наслеђа вјечнога, успјехом свете тајне пуне топ-

лијех милосрђа: пјева се на посљедку: „ Слава. у вис.инама Богу. и Ах! ко може изразити радост неизречену онога тренутка, када се очита апостол, а свештеник се спрема к читању св. еванђеља. Тада настају најусхитни моменти у нашој св. цркви; на нреносу, реко би да се спајанебо са земљом, Види се бљесак. као да земно може да надмаши небески рајски бљесак? Да у тим тренутцима иамеђу Господа и душе праведнијех вјерника, добријех хришћана саобраћај буде сјајнога живота, те се с тиме осјетимо лаганима, а ближи к небу, ближи Богу, позвати смо ићи у свету цркву светијех дана, а поглавито да мислимо на страсти спаситељеве, о њима судимо, цјенимо' их, а с тим да љубимо Господа и одкупитеља евога. Читаоци! Не рекосмо ли вам о тајностима, које се с молитвама пропраћају овога светога дана, а од части лете са самима нама разумјети, због шта се ова седмица зове светом. Чујте сада, ако желите интимно бити дирнути осјећајима, које даје оваЈ свети дан, који вам улијева радост у срце свију вас као истинитијем хришћанима, мислите на страсти спаситеља .нашег, распетог, умрлог и васкреснулог. Читаоци! покрените вашу душу осјећајима; јер је писано : Ћ Влажеии они, који су чиста срца, јер %е ви/јети Вога и . Ми вам сувише говоримо ако хоћемо кушати милине, које нам долази од небеске тајанствености овога дана, позвати смо скушеним срцем, а умственом душом расматрати страстне велике дане. Очистите од гнусноће вашу душу, ставите се на љубав божију и виђећете дивоту на себи и код себе преблагога створитеља нашег, а то треба сви да чинимо ради спаеа душе и среће наше. Треће недјеље ускрсног поста 1897. год. Јован Шарић, парох церански.

Велики иетак у шпанском двору. Колико ли насљеђе религиознога духа | свечаностима, гдје цареви и најугледније личи вјере, живо још не чува народност шпањолска. ности владе, одају религији дужностно страхоТа вјера и религиозност, очитују се у јавним поштовање и испуњавају дужности: дати добар