Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 127

тедрама епископскијем, бијаху потчињене надзору епископа, или њиховијех пуномоћника, који бнјаху људи црквене дужности, по чему се односише и сами предмети школовања у врсту религиозне области. У ред наредаба, излазећијех од особа и императора у V. и VI. вијеку, приписиваше се служитељима вјере и цркве у обвези с правом заводити школе због обуке дјеце у основним училиштима; такве одлуке издао је Константин велики, Грацијан и Теодосије) 1 ; у христјанској цркви стаде се обраћати маса безвјерника и клир бјеше првим и поглавитим учитељем тих ученпка 2 ). На западу духовенство дуго вријеме бјеше искључивим преставником писмености, држећи то као епецијалну своју властитост, као аг 8 е 1 еНсаПз. На западној страни Европе, односпо образовања, бијаху главнијем чиниоцем манастири, у коју врсту похвално спадају бенедиктинци. У осталом потребито јс знати, да црква ммађаше у томе случају приправу кандидата за духовну службу и народно образовање; не зависимо од практичне цијељи, које не бијаше у то вријеме. Проблематичко сазнање неопходимости народнога обравовања у сопственом смислу, налазнмо тек при епохи Карла великога, кога просвијећена радиност створи перпод у историји народнога образовања у Европи 3 ). Карло љубљаше науку, те помоћу Алкуина, дјакона Навла подиже придворне школе, у којима се учаху његова дјеца и његовијех великаша; он је знао да искључиви контигенат учитељски може дати духовенство, те по томе и од њега тражити услугу на дјелу народнога образовања; ушљед кога рг1Сположења поједина епископска катедра п мапастир обвезаше се заводити школе; сеоски свештеници бијаху дужни заводити сеоске школе и давети годишњи извјештај о својој педагогијској дјелатности. Ко би се одликовао у томе раду, тај би добио име „схоластика", добивши на то повластицу снагом јерархије 4 ). Падом Карлове империје, распала се и његова учећа се ствар; сеоске школе исчезнуше, осташе ') Сос1ећ ТоћоЛоаапш Ш). ХШ., Сос! ЈиаИпЈапик 1Љ. П. -) МогШоп 1Ј188ег. ћ(1, ап4. теЛ. аеу. стр. 809. 3 ) 1.01'слм' Је Саго1о Нг4егагиш 1'ап4оге 1828., ћа11е. 4 ) Тћеги, ћЈ81. (1е 1' ес1иеа(;. . еп Егаисе, 1862 г., т. 2.;

само манастирске, које се преокренуше у шпецијално-духовна заведења, као што се види из акенскога сабора 817. год.; но и те су у току времена поклекле у шљедству ограничења монаха, преподавањем елементарнијех наука: читања и писања, у колико бјеше огроман проценат и међу њима неписменијех 6 ). Када се бјеше по кретоносној војни пробудила тежња к народној просвјети, црква се постарала задовољити томе питању: уређиваху се домикалне и францескалске установе, какове педагогијско поприште сматраше својом привилегијом 6 ). У то вријеме стадоше се појављивати тако зване грађанске школе, еа својим новим ирограмом, односећим се на тако звани аг^евПћегаПв, под којим именом равумије се као науковна ствар — граматика, риторика, астрономија и музика; умножавао се опет опсег тијех наука, те су исте те науке усЈаповиле средњевјековни ћташп и сј иа(1п\чит. Духовенство се ревносно одазивало тим новинама, учвршћујући их конкуренцијом; понеки градови, на пр. Ли^еки Брауншвајн, питаху у папа и архијепископа особите концесије на право заводења градскијех школа, у којијем концесијама да тачно буде назначен програм предавања, обично ограничено елементарном обуком у читању и писању: изјављиваху се исти градови за право контролисања од стране духовенства над учитељима, и ништа мање и њиховога избора. Појава градекијех школа, раширењем учебне програме, сматраше се најпрвим критичним моментом, по одношају зависимости школе од цркве, по томе, што се овдје у први мах појавило питање градскијех сталежа, односећих се к аутономији школа; за стално сами факт говори, да је могућа муниципална школа, а главно ј е и то, да може бити учитељем и да није свештеник, у колико је образован особинама, којима самостални и правим институтом свјетскијех учитеља, који иду паралелно са свештенством, по чему и дужни бјеху доцније срести се као двије корпорације, разлнкујућп се разбпрањем саме задаће народног образовања с тиме. 5 ) Сагк, 84. 13оншис(ие е1 1ен Цопишсатш, 1830. 6 ) Лајпцишки магистрат желећи имати своје ираво бирати и удаљавати иоглавицу и учитеља својијех школа, молио је за такову дозволу у паие БониФација IX. Ки<1кор(, ззсћ. с1. (Наставиће се.)