Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Отр. 171

0 црквеним оцима. По патрологији Филарета, архиепископа черниговскога и љежинскога С. Д., (Наставак).

б) Блажени Фотије за царева: Василија и Лава. За заштитника јеванђеоске исгине изненада се појави ново тешко искушење. Промјсна политике у Грчкој учини несрећну промјену и у цркви. На пријесто се попе Василије Маћедонац 23. априла 867. године), пошто је убио Михаила. Оштри пастир изобличи убијцу, не допустив му, да приступи, св. причешћу; међу тим папа не престајаше мутити по истоку. Пошљедица тога би, те Игњатија (крајем 867. године), врате на катедру, аФотијазатворе у манастир под стражу 1 ). Папа ликоваше; пожури се, да пошаље цосланике на сабор; око 2 године скушваху епископе, да што нобједоносније осуде Фотија, али број чланова саборских од 28 једва достиже 100. Сједнице саборске почеше: захтијевањем посланика, да источни епископи потпишу грамату о потпуној покорности све цркве папскоме суду: ето то је папа хтио, кад је дочекао Фотијево свргнуће! И на жалост сад је у неколико то и постигао. У 5. сједници бијаше суд Фотију, али он на посланичка питања одговараше ћутањем, а кад они ријешише, да га мучање не избавља од осуде, он рече: „то је Сшло с Господом Исусом." У 7. сједници не стидјеше се запитати: „Хоћеш ли се покајати?" Фотије примијети: „Јесу ли суци при себи." Тражаху против њега дока;:е какве било; претресаху сву прошлост; оне, који бијаху на еабору, окруживаху војници. — Фотије је мирно све претрпио па и поругу; сила не поколеба ни њега, ни друге браниоце црквених права, од којих су тражили само двоје: осуду Фотијеву

г ) Зонара Аппа1. 3 16. с. 8. »/1ав Граматик ас1 1 ап ВабП., Јошо; сви, па и Симеон Логотет говоре, да је Фотије изобличио убијцу. О томе је доста јасно писао Фотије истоме Василију: х/ЈС ора 7.6 С7 [лтј [ЗааЛеб, бт'. хб тсе(.ра$2ас кеЗеХч, ^убршсоог оО [л ,6уоу ојЗбеу аоухеХе? хб тсеГош 0ебу дсуХх у . у:. еос хоОуа\» хсоу тхерарепехи:. То значи од ријечи до ријечи: „Било ти угодно или не, вјеруј ми, императоре, то се покушава, да се л»уди наговоре, не дд Богу служе, већ да се иосве одаду на зло. И ма да си ти и сллом и лукавством радио, да се покажеш нред л»удима као невин, ипак пред Богом је то још грјешније. Овдје се и осуђује: суд грозног судије због бесавјесних п ресуда". Ер1вк. 88. ас! ВабШпт 1трега<;.

и покорност папи, али пошто не нађоше никакве кривице, Фотија и његове епископе проклеше. 3 ). Послије тога пошаљу Фотија у затвор и ту, одузев му и послугу и састајање с друговима и родбином, чак и у болести од 3 дана, „пронађу још нову, чудну и за учењака управ највећу казан: одузеше му све књиге 8 )." Тако проживље Фотије 7 година 4 ). Но „ја само захва.^ивах Господу," говораше Фотије пред сабором 879. год„и трпељиво сношах Нзегову осуду надамном" .. . „Анатема," писаше Фотије једноме другу „кад ]е нзричу проповједници истине противјереси страшна је казна, највећа. Али кад је изричу непријатељи истине — није ништа, до басна или забава и невиноме мјесто казни приправља велику и вјечиту славу; од кад су лаз^ни поборници преступцима и незнањем почели, да сваки ред и Божји и људски здрави разум застрашују проклетством свједока и бораца за истину, а напротнв варварски бране неправду противу своје цркве, од тада је та ужасна, највећа црквена казан постала предмет исмијавања и поштен човјек управо жели, да буде међу онима, које ти људи проклињу 6 )." А зар није Фотије био прав? Жестоко страдање, које су подносцли другови Фотијеви с њиме заједно, могли су нагнати Фотија, да тражи правде у људи, али он не хтједе да руши мир црквени. Сам император осјети непрлвду, иа позове Фотија у двор, те му даде да му васпитава дјецу. Фотију је и сад било на срцу једино то, — да се измири с Игњатијем, у чему с

2 ) Ер181. РћоШ 112. р. 112. Рад саборски доста опширно и ,.Препирци о катедрама" стр. 259. 269. Пошто није било на сабору иравих посланика трију осталих источних пагријараха, приме за њихове нредставнике на сабору сараг^енске повјеренике, који бјеху дошли ; да откупе заробл>енике. 3 ) Ер1б1. 97 ас! 1тр. ВабШит р. 127.; гл. Ер181;. 174. 4 ) Вјеројетно је, да је у затвору од 6 — 7 год. нанис о 4 књигу т грошив Манихеја , гдје говори: Ти си тражио опклада које су у писму; али одузимањем вњига и њих је нестало; нема ни дјела . . . кажем о томе украгко" ВИ)1. ) Оа11апс1и Т. 13 р. 660. Књиге су написане по жвл»и: ,,Пресвитера и игумана свештених лица Арсенија," коме су писата и нисма 182. 236. 231. 59. б ) Ер18*. 115. а(1 1^па1;шт М.. (ЛаусИоро1. Исто у иисму 113. асј Сгге^опит сћаг^орћП.