Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Стр. 177

Крст је етародревЕГО оруђе смртне казне. На крету су извршена страдања и емрт Иеуса Христа. Крст је најсветији еимвол Хришћанетва, и по Евстатију и Исахију тај је знак био дпрек уеправљен, те се забадао у земљу. Разни су били начини и облици крста, а ову смртну казну увели су у Јудејп Римљани, који су га називали „Сгих 1тт1зза" или „СарИа1и Сгих иштзза", а то је био усправљен дирек у висину, који је био препријечен другим мало мањим диреком, да ее по њему претегну плећа, мишице и руке, што је на начпн данашњега спмвола Хришћанства ■(•. По овоме предању био је и крст спаситељев, који се знак впђа и на новцпма старим: крст и разапеће; јелински крст био је дирек нсправљен и преко њега на врху други, преко кога су протезата плећа и руке, и такви крст звали су „Сгих Сопишзва" и на слиједећп облик било јелпнско слово: тсх:р, тврдо, у. Овај крст описао је пјееник Седулије, а тако и други хронописци хисториди, на коме је био разапет и св. Филип, па облик таког крста емаграли су за неке тајне идеје и сујевјерија ондашњих Хришђана. Ието тако, када су гледали на рукама Богова неки кључ, који је шгао на врху неки држак и на њему про.тен. те су то еводили у мислима и држали као некп символ и моћ незнабожачких Богова, мислећи, да то предсе^азује пророчанство избављења из Кгипта. Спгх Лееиввага или другачије крст Андрејев, пмао је вид јелинског •/, Крст, који је Константин Великп видио на небу, бно је таког облик^ са мало преплетеним као јелинско слово Р, те као почетно слово: .,'^вијем ћеш побједиги", а то је протумачено и доказано од исгорика у чланку: „Рим и цсточна римска др -жава", на стр. 446. Први облик крсга био је као оруђе, на коме се извршпла смртна пресуда нашега искупитеља Исуеа Христа, о чему смо и горе гово рилн, а исто тако и јелински крсг. Рускп крст, којн је зват „Лореннн", икао је неједнпко прскрштање у дуљпни. Тако су разна мишљења бпвала код некије о облику крета, на коме је Спаеитељ и нзбавитељ етрадао и смрт прегрпио. Причање црквенпх псторичара Сократа, Теодора, 1'озомена п Р ^фима и од свеге Јелене вађени чаенн крет, неразјашн-ава довољнв ово питаи.е, јербо је царица маги крсг разднјелила иа двије

частн; једну је част од истога послала у Цариград, а другу ставила у сребрни ковчег и предала епископу јерусалимском. Било је, да су неки историчари претресали и испитивали тачност облика крста, какав је и колики је био. Јевеевије о томе пишта не говори, него је Сгаећзег испитивао тачно, како се збива тај догађај и није могао да изнађе тачност у црквеној кроници, јербо у 325. годпни ништа не спомиње, а исто тако ни у животу Константинову. Али св. Тгирил јерусалимски говори о св. сокровишту, које је он п видио. Свети Амвросије први то доказује и потврђује, што су усвојили и потврдили Сулпикије Севир и евети Павлин, свети Јероннм и св. Јован Златоусг. Неки су критичари сматрали за немогуће, како би царица Јелена могла послије 300 година, норед толиких пр>мјена у времену, које су се догађале у Јерусалиму, да изнађе оруђе, на коме је страдао наш Спаситељ са два разбојника. Али православна и западна црква усвојише истинитост тога проналаска и најпоелије многи историци усвојише и примише тај проналазак као иетинит. Света Јелена не само што је нашла часни крст, него још и друга света сокровншта и оруђа, три гвоздена клинца, којим су нроболи часно тијело Спасител»ево, те је ове клинле света Јелена повлала у Цариград цару Константипу, који је њима уксасио мач, узде и круну, које је употребљавао при побједоносним бојевим?. И Андрија Критски доказује, како се у његовом времену изнашао и грнови вијенац и копље, Тако је описато у чланку ријеч Мил. Источна држава. Крст дуже времена сматрат је од Хришћрнства као јединн еимвол аостојан високог поштовања, али уз то и знак крјепке и моћне силе, чуварице од биједа и сваке напасти. Крст је разна и многа чудеса чинио, а то је велика важноет, која је одавата знаку крста, теје исти еимвол еветиње у хришћанеком богослужењу. Још у воемену светих апоетола неки еу употребљавалп знак крста. А то је потнрђено и доказато у етара времена у списима Тертулијана, ев. Ћнрила ЈерЈсалимског и св. Јована Златоустога, као н од многпм других црквених спиеатеља и св. стаца, да су Хришћани на сваки час н минут упогребљавали знак крета. У почетку е.у Хришћани означавали крени знак на