Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

устима и на прсима, а касније је уетанов .Ђепо ј и утврђено, да се десном руком најприје ставља на чело, на прси, десно раме и иослије иа лијево раме. Западњаци римо-к;1Толици и Јернени најприје доиосе руку на лијево раме, а посдије на десно. У почетку ]е знак крста бпвао еамо са једним прстом, али послије оеуђења Монофисита, употребљавато је су три прста, за уепомену св. тројице. Крст у почетку био је као просги символ и мала се побоисност њему указивала. Али поелије, када је крст почео да чини многа чудеса и исцјељује разне и многе недужне, крсту се поче одавати велика истинита побожаост и поштовање. Касније једнако и још више распростираше се побожност, а још више, када је уобичајено, да се на крсту изображава евети лик распећа Спаситељева. Тај обичај унишао је у VI. вијеку, јербо прије те епохе мало је примјера, да се распрострло поштовање као што емо горе навели. Од почетка VI. вијека изображават је крст на дрвету, на платну и т. д, Свакојаке су баене ковате о органу избављења. Говорило ее. како је био саграђен и израђен од најскуиоцјенијег дрвета. Басновали су и како је то дрво било усађено од Лота и да је произашло од једног зрна, које је прешено и донешено од анђела Сиону, а исто тако су басновали Богумили, да је дато Адаму и од тога дрвета употребљавато у подизању храма Соломонова и т. д. Многи, који су разапињати, изгледали су, као да еу ноказивали знакове живота, дижући главу и очима преврћући тамо и овамо, доље и горе. Најзнаменитије од тијех разапећа тога начина било је св. Јакова у Ворони и св. Домпника у Неапољу. Разапеће је стари начин смртне казне, коју је мученичку смрт поднио и наш Спаситељ. Она се изврживала на слиједећи начин: Оеуђенпку давато је неко наркотно "(опијајуће) пиће, које му је одузимало свако осјећање, да не зна за болове, а тако пиће били су употребили, да напију Исуса Христа и тијем да предуприједе његова трзања, и као да би осућенпк долазио у стање спавања и неосјећања. Њега су свлачили ц стављали на земљу, гдје је крст лежао. Гвозденим клинцима прикивали би осуђеника и опасивали „имантом" и неким платном, те послије

гога војннци биисправљллп разапетога сд крсгом и доњи КЈ1АЈ крсга забадали у зеиљт, пошто би иа^прије ископали мјеето, гдје Ке кре-т потнћп. Док би ее то извршивало, домен би оеуђеника поиуштало оно опијајуће пиће. Тада 6и јадник разапети осјећао грогее муке и болове од најиањег покрега његовог тијела. особито када би нало хтио учинпти иокрет руку на ономе узвиггеноме дпреку, а тако и ноге, ко]е су бнле опружене по диреку. Обачно је бивало, да разапеги внси по маого дана, глад и же!) иецрппљивали 6 п љегову тјелесну снагу, а поелије гога долазила бп и смрт. Тпјело би се остав .т»ало и послије смрти, да га пецају иисекгн, црви и грабљиве птпце. На крсту смрт пзгледала је најгнуенија од свијех, па за то су идолопоклоницп гнугаалп се такве смрти, те су је прпчињавалп хришћапима. АпОсгол Пав.1е пише Коринћааима: /Нм ж« прок. , 6д)>|.нг ХјГнтл јмшатл . 18д(шлп» оуко соклнзнћ, елиии).ит> к^зУ.нп М.ННЛ1Ђ Ж1 зклнн.иг ЦЈ децјлј- к II елинш.и-к ХјНЈТЈ Бож'Г|е ш.|8 и Ко;|;'|'к прЕ.пУдроЈТг" (Кор. гл. 23—24). Муке и болови, које је осјећао рарапети, биле су грозие, и то: 1) руке еу му бивале расгегнуте и доста натраг окренуте, те се тако нијесу могле дизати, а најмањи покрет тијела врпјеђао би његове грдне ране на рукама и ногама. Тако је и од удараца бича, што су проузроковалп ране по леђнма; 2) клинци, који еу пролазнли кроз жиле и нерве, проузроковали би растезање и гној ; БЈ ране разапетога биле су изложене сунчаним зракама, студени и инеектима, што бп га узнемирпвало; 4) јако протезање тијела заустављало би ток крви, а најпослије нскретање, голотнња, глад, жеђ и неепавање, ушљед чег^ се постепено иецрпљивала тјелесна снага. Овака раепећа трајала би од три до седам дана, а више пута и дуже, док би наступила мученпчка смрт. Натпие, којн би се постављао на крету илп на прсима разапетога, показивао је узрок његове осуде. На крсту Спаситељевом по Матеју оваки је натпие био: „Сш ест-к 1ш8п. цдрг 1»дн1|кш", по Марку само: ЕКдтгкТи", по Луци: „Сш естк ГшИсћ цлјП! 18 д !Н( к 'Г и и , а по Јовану : п 1шУск нлзлјјлнинту цлјук 18дж ( кјн ". Из ове разлике види се, да се и Јеванђелисти нијесу сложили о натпису' ! али се мисли, да је оваки натпис био5 „Ст ест^