Босанско-Херцеговачки Источник

Е.-Х. ИСТ0ЧНР1Л

Св. 5

На Тројичин-дан. „прундит^ ,1к>д ('е тјиипојтишоуиу еожиткУ поклони.шл" („Ходите људи, да се поклонимо триличноме божеетву") (слава на вечерњи). Благочестиви ХригиЛани — мили роде мој! Овим гласом позива нас данас св. мати црква, да се сви заједно поклонимо св. Тројици. — Но многи може помислити: „ђе ћу ја виђети Ту св Тројицу"!? Ето, погледајте око себе, иа проми^лите: били овај свијет могао овако по своме реду биги, да њим не управља иеко; — а то је Бог!? ГТромислит": како још никад не дође љето прије прољећа, или зима прије јесени — то је дакле уредба ЈјОжијл ! Или, зашто кад не роди на лији

шенпчној кукуруз-просо, зоб, јечам. То су св^ зпаци, да има Бога, који тај ред обдржава. А, да знате за св. Тројицу и то вам је јасно, јер кад се год прекрстимо, ми изговоримо овата: „Ео и.иа Оцл, и Сннл и Стјгш Света је Тројица наш Творац, који знаде и оно, што ми мислимо, а камо ли, што радимо и говоримо. Требамо знати, да ништа од Бога неможемо сакрити, а кад неможемо сакрити, онда се морамо и у души поклонити, јер је душа од Бога дата. Ко незна, да има душу, тај незна ни за Бога, ко незиа за Бога, тај Га се и не боји, јер за Њега не мари. Ја вас лијепо молим, да чешће долазите цркви, како би били достојнији поклонити се св. Тројици — Амин. У Драгаљевцу на Тројице 1892.

Примједбе о пола-гању и изпошењу плаштанице. (ЦејЖокнмА к'кдоности).

Ђакои р. губ. моли за упутство, како треба да се износи плаштаница на велики нетак и суботу и гдје ваља да се налази послије те суботе. О. ђакон пише, да скоро у свак'ој сеоској пркви има посебан ред за изношење плаштанице V те дане и буни га то, што нема једнообразности у такову свештеноме ч.ину, које — он пише тако утиче на душе иравославних хришћана усиоменом на смрт и погреб Христа Спасп.теља, да изазива сузе у онијех, који га гледају и остаје у успоменн од дјетињства до краја живота. Истшшта је примједба овога ђакона, да се у овпм или оним црквама изношење плаштанице у многоме не свршује једнако, а то је с аога, што је у некоме типику о изношењу плаштанице речено кратко, а у другоме ништа. Али разлика у изношењу плаштанице на велики петак и суботу није само с тога, што наш типик непотпуно говори о томе. него и због старих манаетирских устава јужно-славонскнх и славено руских г ). Па и у О н>има читамо у достојним иажње чланцима А. Дмитријевског, који су уврштени у ,,1'уководство за сеоске настире" 1885. год.: Изношење плаштанице на вечерњи на велики петак (бр. !) стр. 252.); издазак свештених служилаца

Москви имаде особина, кад се износи плаштаиица, као што знамо из књиге „Чин свештбне службе и обреда, који влада у великом 5- спенском Сабору." С тога су многе мјеене особине ири изношењу плаштанице историјски сгаре и несвршује се без пизнате мисли; с тога су од добра утицаја по молптвенике, који су се свикли гледати познате свештене чине, а није увијек од користи гледати, да се сачува једнообразиост. Алп се из ' ријечи овог ђакона, који иредлаже, да се позабавимо једнообразношћу при изношењу плаштанице, види, да разлика у сеоским црквама не потиче од старања, да се сачувају древни обичаји у њима, већ просто из незнања свештених служилаца, како би радили при богослужењу, кад нема јасна правпла у тппику. Они свршују по својој памети не гледајућ на обичај, који је раширенији у многим другим црквама. Показаћемо, како се свршује пзношење плаштанице у ГГетрограду. на сред храма због пјевања „неиорочиих" у велику суботу на јутр^њи (бр. 10., стр. 265.); изношење нлаштанице и јеванђелија на јутреши у велику суботу и облажење с њима око храма (бр. 10., стр. 268.). Узимање св. плаштанице с иријестола на дан „оданија" пасхе и обреди, који се врше при томе у Малој Гусији (бр. 20., сгр. 57.).