Босанско-Херцеговачки Источник

Срт. 166

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

творности. ГГривучени на тај начин ка учешку у бригама о изнадажењу занимања за разне скитнице и денштине који служе као рана, која разједа ниже класе народа, заузети уре^ењем и расирострањењем друштава трезвености,домова трудо-љубља дечјих уточишта и школа, ува^зњем и оснивањем библијотек:а, читаоница. и народних иредавања, они мало ио мало интересирају се према свему истшшто корисном, узвтиеном и леиоме. Свештеник, •који се не налази без престанка међу својим иарохијанима, не може да зва такођер, ни свих њихових нараветвених нужда и опаснотн — тајнога неуздржавања, разузданога живота и других порока. скопчаних с њима, распрострањења међу њима неправилних и штотних мишљења односно религије, породице друштвеног и државног живота, нскушења и и заблуда младости и т. слично. Не будући полицајем или духовним инквшатором, он је дужан ипак бити правом „стражом" неуморно мотрећи на своју паству н са свом приљежношћу и вештином да открива најмање присуство зла у њој. Он може, на пример, непосредно да се увери и дозна, шта читају његови парохијани, — читање, као што је иознато, служи као врло важни извор добрих и и злих утецаја пазећи по овоме, како ће ее њим користити, — може давати савете и упутства односно онога, какве књиге треба читати, као корисне и способпо, где и како да их нађе и т. слично, развијајући па тај начин укус ка здравом н корисном читању, особито међу младежи, која је скоро изишла из школе и која још није успела да заглуши у себи пробуђених онде зачетака умнога живота. Сасвојим искусним практичним поучењима

он може и радо треба да иде на сустрет свакоме, који желе да принесу користи народу и да помогне његовом земаљском благостању. Просто показивање на боље ередство вентилације дома, обра^ивања поља, вртарства, корисни савет у таким шта више незнатним делима, као што је поправљање и измена покварене ствари, већ је само по себи услуга, која је у то време помаже ојачењу утецаја пастирева и у одношају религиозно наравственом. г) Саоитшавање живв, ирактичне садржине цркввне ироиоведи. Црквена проповед и пастирске посете домова треба да пду рука за руку у достигнућу опште цељи пастирске службе. Често оне исте речи које су се раније употребљавале у посебној бесзди са паством при посетн њиховој, случајно произнесе устима про= поведиика са црквене катедре, наведе га на нове теме за проповед. Свештеник може, свакако, говорити с катедре о свима предметима, које допуштаЈу правила хомилитике; но ако се покаже, да његове проповеди немају посебног практичног просвећења ка његовим слушаоцима ■ и њихотим гелигиозно наравственим потребама, то пажња парохијана према њему као према своме наставнику и руководите.љу мало по мало слаби; и обратио, реч пастира, дата му личном беседом са паством при посети њиховој, свагда има животно значење и бива по томе много драгоценија, него ли реч, извађеиа из књига. Она одговара правим нуждама народа, служећи праводником живога опћења међу проповедником и његовим слушаоцима. Истичући и развијајући се међу раденим одношајима пастира са његовом паством, такова реч показује се као што