Босанско-Херцеговачки Источник

Стр, 210

Б.-Х. ИЗТОЧНИК

Св. 6

само простог .љубопитства или, што је још горе, из рачуна рамољубивога тражења, које лицемјерне изразе дружбе он може одклонити од себе доцније само са највећим трудом, без уштрба своме значењу у очима страних, ма да неки од њих не могу се ни прнлагодити му, нити уливати црема себи његово понјерењо. По томе, пастир ће учинити веома разумно, ако се буде понагаао при првој својој посјети дружевно и ласкаво са свима, не везујући себе у то исто врјеме већма тјесним интимним одношајима ни с једннм од пастве. Проста опрезност захтјева, да се он, покаказјући нскрно и срдачно расположење ка свима, уздржава од излишне отворености; што није рекао првм пут лако може бити да каже доцније; нанротив нзлИшно речено већ се не може повратити натраг. ПГто се тиче даљих посјета пастирем своје пастве, из године у годину за сво врјеме његове службе у овој или оној парохији, то ради воће јасносги дужни смо нстаћи овдје битну разлику у гсоришћењу тнм васпнтним средством међу нашим свештенством и свештенством западних исповједања, — разлику, која проистиче из нејаднакости услова и околности, у којима живи и ради једно и друго. Пракса рпмокатоличких и протестантских цркава нздавна уовојила је правило да свршава те посјете систематички, по одређеном плану тако, да су се ови или други дјелови парохије посјећивали у извјесно, одређено време годишње један пут или више пута, пазећи по величини и раштрканосги парохије, а тако исто у зависности од неједнаке ревности самих пастира. Ради веће угодности и економије времена при свршавању ових посјета састављају се

особите билешке са тачиим означењем имена и домова пастве, при чему се те билешке дјеле на групе, аналогно количини предпостављених похода визитације. У основи оваког дијелења је или просто азбучни поредак имена пастве, или још чешће особитости топографскога положаја парохије у овом или оном граду или селу, који одре^ује план или поредак ових поха^ања. Доба ради посјете обично се бирају они дјелови дана или године, кад су парохијани највише слободни од свјетских занимања и рада и ,по овом су најбоље расположени за дочек свога пастира. Дани напорних иољских и у опште сеоско-економских радова перијоди нарочитог оживљења трговине, заводске и фабричке радиности у мјестима са трговачким и занатлијским живљем, дани општих празника и народних забава (забаве, народне свечаности и др.), часови свакидањих занимања, обично јутарњи, полудневни и т. сл. —јесу тренутци неудесни за посјрте. Чудновато би било, на примјер, видјети пастира, к >ји би се упутио с намјером да посети своје парохијаие-земљодјелце у највећем јеку жетве или у врјеме тако зване летње радње, кад су сви виши или мање способни за рад чланови породице отишли у поље, и настир рјетко би могао кога затећи дома, изузимајући старце и малољетну дјецу, т. ј. лица, која најмање осећају потребе у његовим п »сјегама, или —- у вр)еме празничнога весе.ља и разних народних забава, када ће шта више бољи од парохијана тешко биги способни за примање његових добрих утицаја. У одношају времена посјете пасгирска руководства запада једнсзгласно препоручују да се строго држи принципа: „тоШвмша &псИ 1етрога". Има још једна важна