Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 240

Б.-Х. ИСТОЧНИК

бесплатне карте за ново купатило, и то до 24 бање у кабини и исто толико на цијел.0 бање (Уо1ЉиДег). П. Дозвола и иоиуст цијене на бање: А.) Карта са попустом цијене за 12 врућих бања у кабини новог купатила, дозволиће се свештенству п калуђерима за 2 фор., на препоруку дотичне црквене власти. Б.) Карте са попустом цијене за поједине блатне бање (послије подне) уз цијену од 74 новч., на оне особе, које су у тачгси. I. и Н./А. означене, и то само у особитом случају узеће се у обзир. Наведене ове олакгпице такођер могу бити дозвољене и породицама назначених особа светптеничких.

Подјела свију бесплатних карата и односно попуста цијене на бање, може се само онда добити, ако потреба бањања љечничком свједоџбом потврђена буде. На бање у старом купатилу и за пливаонпцу нећо се моћи никакав попуст дозволити. Који од свештеника и калуђера (и њихових породица) има нужду због болести своје да се лијечи у бањама на Илиџи 1 јод Сарајева, и да моли бесплатне карте или попуст цијене на исте, нека се »брати преко своје претпосгављење црквене власти, и молби својој треба да приложи и љечничку свједоџбу.

Читула.

•ј- Павле Поповић, спегатеник и парох возућаи, преселио се у вјечност послије дужег боловања дана 25, маја 1897. у 2 сата послије поноћи. Сахрањен је у ошптем гробљу код цркве у Возућој 20. маја у 4 сата по подне. Опојан је од свештеника: г. Ристе Стакића, пароха хршког и г. Николе. Николајевића, пароха жепачког уз појање м^есног учитеља са ђацима. Спроводу је присутан био лијеп број народа из његове парохије, а такође и из неких села жепачке, прије бивгае његове парохије. Покојник је рођен у Возућој 27. јула 1856. од оца Јевте и матере Смиљане Поповића, свештеника. возућког. Основну гаколу свршио је у мјесту рођења и у Д. Тузли. Даље се уз оца и сам у свештеничкој служби поучавао, те је 20. фебруара 1877. рукоположен за ђакона, а 21. фебруара те године за свештеника од митрополита Антима у Сарајеву. Рано га је напо-

пала тегака болест падавица, а прије 14 година идући из парохије по ноћи кроза шуму приликом емрти своје матере, убије се у једно око, на које Је одмах обневидио. Погато су га ове несреће напопале, вазда је сумораи био, а његова од природе мириа нарав учинила је, те је избјегавао велика и весела друштва; једино се својим евегатенпчким послом занимао, док га болест не савлада и смрти не предаде. Од својих парохијана никад није изискавао својих свегатеничких заслуга, него ако би и колико би ко хтјео и платио би, а он би и примио, а којн није плаћао, он није много ни тражио. Иза њега остаје уцвијељена супруга са осмеро дјеле, од којих је најстаријем 19 година. Вјечна му памјат !

Прва српска штамсгарија Р. Ј. Савића у Сарајеву.