Босанско-Херцеговачки Источник
Св. 6
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 239
часне дарове, 2 велика чирака, 2 мала чгтрака за пјевниде, 2 тросвјећна чирака на часну трапезу, 4 кандила, 1 кадијоницу, 1 полијелеј 1 Еванђеље, 2 Октоиха (1. и 2. дјео) и један Апостол, ушљед чега потписани сматра за врло пријатну друзкност изјавити високој Влади свеопшту за-
хвалност испред све Доброселсве парохије, кличући јој „Живила". У Доброселу. 1. маја 1897. Српско-православна црквена општина. Члчнови: Предсједник: Ћурађ Џакула. Јово Врањешевик, Петар Ћулибрк. парох
Јавна б-лагодарност.
Приликом свога путовања велеможни госп. Фридрих Фоглар, окружнп предстојник из Д. Тузле изволио је 8. јуна посјетити и наше мало мјесто. Видјевши пак нашу св. цркву у доста опалом стању, изразио је жељу, да би се иста ове године поправила, те је у ту сврху благоизволио подарити 30 (тридесет) фор.
Потписата општина, побуђена милостивим даром, у име овдашњег народа, изјављује од свега срца високом дароватељу своју највећу благодарност за учињени поклон. Живио! У Лрибоју , 15. јуна 1867, Српско-православна црквена општина.
е р ° Ј 7Г) - Званнч] У штампаним протоколима кијевске духовие академије за школску год. 1893./94. на страни 78-ој стоји, да је неки Србин Вукадин ЂуужовиЛ примљен као студент у кијевЈку духовну академију, пошто је својој молби од 25. октобра 1893. год. приложио нужне документе, са којима је доказао, да је свршио „К^рст* Оарлекскои д8)(окнои сшинар1и". Ушљед тога потписана управа изјављује, да се у школским протоколима
I изјава. овдашњег богословсвог училишта од установљења његовог до данас не нчлази име никаквог Вукадгта ЂурковиЛи, те према томе нити се је исти када овдје уписисао нити свршио овдашње богословско училиште. Управа српско-лравославног богословског училишта. Рељево код Сараџва, 1 ./13. јуна 1897. У правитељ: (М. П.) Васо Поповић, протојереј.
На знање. Српско-православном пречасном свештенству Висока земаљска влада за Восну и Херцеговину, отписом својим од 14./2. маја 1897. год. број 61228./1У., благоизвољела је саопштити АЕ-М. Консисторији у Сарајеву: „Да је ц. и кр. заједничко Министарство свештенству обојега реда,
ради подјелеп.а бесплатних карата и попуста на цијене за бање у државном купатилу — Илиџи код Сарајева сљедеће установе одобрило: I. Дозвола бесплатних каратп. За поједине вруће бање само ће се дозволити