Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 212

Б.-Х .ИСТОЧНИК

Св. 6

економских услова жииота: син вемљодјелчев, усљед недостаТка вемље, постаје 8аватлијом; фермер (Ве811;2;ег), који се обогатио, упушта се у тр^овачка подузећа; на протнв, онај, који је био негоцијант (Сгго8бћКп <11ег), усљед небгодних за његн финанцијских околности ивгубивши сво своје имање, улази у редове раденичког сталежа, да же би умро од глади и т. д. Брзо изникавши и тако што брзо ишчевавши трговачки и занатлијски центри, стални приливи и одливи народних маса, које се стичу овамо борбом за опстанак, жеђом добитка и тако слично моћним покретачима друштвено-економског живота, честа промјена становништва, занимања и положаја — састављају различите црте друштвеног живота запада. Овдје нема оне настањености и постојанства у занимањима и у начину живота, каконе су код нас, где географсКђ нижег разреда стране готово спадају са географским, етнографским и културним особинама народа, који их насељавају ; гдје се грдна већина православнога житељства скоро искључиво бави земљодјелством; гдје је власт земаљска, усљед историјски сложених особености у карактеру' рускога народа, тако моћна над човјеком, да га зауставља до крајне могућности да се држи оних истих земаљских страна, над којима су десетинама и стотинама година пред њима трудили се његови очеви, дједови и прадједови; гдје не само*прелаз из земљедјелског сталеж I у друге свере економског живота, вего и просто пресељењесједнога мјеста на друго, даје много тешкоћа и препона физичкога, материјалнога и нарочнто наравственога својства, јер промјена начина живота и занимања гледа се овдје као да је слободно нарушавање вјековних

предања и обичаја, на које се одлучују врло мало њих, па и они не достижу свагда сретно своје цјељи. При помјешаности и неодређености парохија, при честим промјенама и у лиЧном саставу њиховом западном пастору илћ ксендзу (римо-католички свештеник у Пољској), који мало долази у додир са својом паством у својој посебној богослужбеној пракси, било би ррло трудно да зна количину и својства повјерених његовом старању лица, њиховог начина живота, да иде за развићем њиховог религиозног живота и да у своје врјеме даје помоћ при појављењу нужда и потреба свакога од њих, без чистих и нарочитих посјета, с цељу прегледања и приведења у извјесност стања повјерене му духовне пастве и састављања, на основу њиховом, нарочитих визитацијоних регистара и достојних спомена билежака или дневника. Нешто слично обичају западнога свјештенства да састављају списак својих парохијана по мјесту њиховог становања, с цељу удобнијега посећивања њиховог и да се њима руководе, могуће је видјети и код нас у начину вођења исповједних регистара, ма да и за друге сасвим пјељи. У тим регистрима, као гнто ]е познато, набрајају сесви парохијани, не искључујући слабе старце и децу на сиси, при чему се сви групишу по породицама или улицама, које се воде и рачунају у поретку сусједства по селима, која улазе у састав ове или оне парохије. Ради састављања ових регистара у многим мјестима изодавна постоји обичај да се иде по улицама од кућс до куће и записују се чланови породице, нарочиго у летње доба (као доба састављања исповједних регистара, узима се мјесец септембар сваке године).