Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 218

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

доста опширно аквилејскоме архиеиископу.) Овдје он на темељу ријечи Господњих о изласку св. Духа од Оца: (а показује на писмо ЈГава I. Флавијану и на наредбу Лава III. (§• 45.); б) на вјеровање римске и у опће све ондашње православне дркве (§. 6., 7.); в) изводи неколико закл>учака, који показују разлику приватног латинског мигаљења (§. 8.-10.); г) тумачи ријечи Д8х"к Синл и ш Л1о(гш прТиЛ11Т1 (§. 11. —15.); д) Некбуде тако, говоре, али велики Амвросије, Августин, Јероним и неки други — пишу,да св. Дух излази и од Сина." Фотије одговара нато: „И ако 10 па и 20 отаца кажу так->, али 600 и без броја их не говоре; ко ће увриједити оце зар не они, који држе да је сва побожносг мањине тих отаца у мало ријечи и стављајући их у непријатељски ред противу сабора, држе их вишима од безбројног ск/па — или они, који у своју заштиту позивају многе оце? Ко објеђује св. Августина, Јеронима и Амвроеија? зар не онај који држи, да се противе општем Владици и Учитељу, или онај, који не тражи ништа тако, већ жели да се сви управљају но одредби општег Владике?" Нови приговор: „ако су добро учили, треба да њихове мисли приме сви, који их држе за оце; а ако нијесу говорили тако, ваља их одбацити као и јеретике." Примијетив, да не пазећи на ријечи Господње, ту мањину отаца осуђују сами они, који се позивају на њих, да потврде своју мисао, Фотије наставља: „Зар је било мало тешкоћа, које су приморавале многе оце, да се изразе или нетачно (та^еу Јгареср9-гу(;ааЗ-ао) или да говоре према приликама (та б(.' тгрбс о1%очо[иау егкем ) при непријатељским нападајима, а друго и због човјечјег незнања, којем и они припадаху"? (17.-19.). Ако су други и говорили нетачно (тсареср&еу^то) или су се чак из непознатог нам узрока уклонили од правог пута; али расправљања није било и нико пх није изазивао да се дозна истина; но ми их држимо за оце, управ као да и нијесу то говорили, једно због њихова жнвота и врлине, а друго због узорне вјере њихове ) То је писмо издао КомбеФиз т 1 1ото аустбат поу 18 р. 327. 8. Рапз 1672.

у другоме; али ипак не идемо за њиховим стопама, гдје су гријешили (§. 20.). Као примјер те и друге мисли патријарах узима св. оце Дионисија Александријског, Методија Натарског, Папија Јерапољског /"§. 21.). Говорећи даље о учењу црквеном што се тиче изласка, св. Духа. Фотије још спомиње писмо папе Адријана патријарху Тарасију; за тим говори о своме добу, аособито о дјелима папе Јована: „Они, што су догали из древног Рима не први, већ по трећи пут, кад су упитали о вјери не рекоше ништа противно п несагласно с вјером, коју је васељена примила, на против јасно и без сваке сумње исповједише као и ми, да св. Дух излази од Оца ; но то је мало. Кад се састаде сабор за црквене послове, нослани заступници папе Јована, као да је и он ту бпо с њима, кад је сабор говорио о св. Тројици, једномислено и гласом и језиком и својим потпи сима потврдпше символ вјере, како се исповиједа и чува по свој васел^ени по Господњим ријечима." О познатој окружној посланицч против папи Николи, гдје патријарх оеуђује како другс заблуде паписта, тако и учење њихово о изласку св. Духа, треба рећи, да су је под својим именом слали црквама и Фотијеви нашљедници, међу осталима патријарах Сисиније и др., те је добила вид каноничке послапице 1 ) Фотије добро знађаше разлику римских заблуда у цркви и обредима од заблуда у исповиједању вјере о св. Духу, што међу осталим потврћује и његово дјело: „Посебне тужбе (астао^ата р,ер1 ха) против Франака и Латина 2 ). Он гшсаше и о папину поглаварству 8 ). ') Гл. у Аљација де сопзепаи Есс1е81ае р. Г>00., соп(; Сгеп^опит р. 194. о рус, приј. посл. гл. ир. 16. 2 ) По ријечима Мајусовим РгаејР. а<1. 1. Т. еЛас!. то је прва тужба против папине жеље зз влашћу; друга је тужба због пријесног љеба у евхаристији: X сх, и др. То се дјело често срета у слов. рукоп. под именом: „О Фризима и о осталим Латинима*' а међу осталим и у Румјан. списк. кормчија у књ. бр. 2; тај списак припада разреду списака, који су саставл>ени по списку посланом из Бугарске (РозенкампФ о кормчијама стр. 11. у прим. стр. 250.). Из тога би се могло закључивати, да је тај чланак Фотије у Бугарску послао, да би осудио њемачке присташе панине (прим. 13. 14.); у осталом у словенским спиецима чланак је тај измијењен — — исто као што је и окружна посланица Фотијева излазила из руку његових нашљедника измијењена. Она је ушла у слов. гатампану кормчију у 47. гл. У моеков. синод. библиотеди има дјело Фотијево: „колико су се пута у које доба, и уз какве приједлоге одјељивали Латини: Етг: Грах'.ауо 'Ј тоо (ЗааЛешЈ М. 8 соЛ. 355. бр. 37. &1. 288. 8 ) О поглаварству папину у синод. библ. бр. 367. (354). сл. примј. 36. ће се.)