Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Стр. 211

само на западу, већ се прилично био учврстио и на истоку. Фотије је открио јеванђељску истин.у, осудио је заблуде против јеванђељског духа и за то је страдао. А што су и други сувременицн слабо тптовали Фотија, па чак га и грдили, то је судбина, а у једно и знак, великих људн; Фотије је сачувао начела православија и правослпвне цркве тада, кад су се на западу због незнања својевољног почела губити. С тога су Фотију ^дали достојну почаст по цијелом истоку 1 ). Ево штап исаше о њему патријарах Никола, правични владика и жнвота светога: „Познато вам је, писаше кипарскоме емиру, „да је највећи и најславнији архијереј Бож и Фотије тако волио оца ваше племенитости, као што вас нико од једноплеменика не љуби. Као човјек Божји и велики у дјелпма божанским и човјечанским добро знадоше, ма да их дијели вјера, но ипак памет невоље у животу, љубав човјечанству, све, што краси човјечанску природу, треба да љуби оне, који воле добр<? 2 ). Не заборавимо, да је Фотије за сва словенска племена био — ирви проповједник јевањђелија онај, који их је просви јетио чистом свјетлошћу Христовом. Дјела су Фотијева многобројна и различита; но св редомзадивљавју насогромном вриједношћу. 1. догматичко племичкч списи бл. Фотија писани јесу: а) против Латина већином су у рукопису. Особито ваља жалити, што се још до сад није издало велико и знаменито дјело Фотијево о св. Духу - Чак и Римљанин Мајус поштује тај спис због јасноће и богатог садржаја. По Мајусову казивању садржај је те књиге ово: у првнх 37 глава навађају се докази, да св. Дух излази само од Оца; у 38.—43. гл. рјешава приговор, који се изводи из апостолових ријечи: помд Еог -к х ) Грчка црква, колико је могла од жестоких ннпадаја папиних против Фотија, одала је Фотију почаст. У најстаријем бечком рукоп. со(1. Тћео1. 64. Н. 23., његово дјело исхођењу св. Духа нрозвано је дјелом „Фотија најсветијег патријарха. Сабор 1156. г. у броју међу ријечима отаца" узимаше: а) из ријечи натр Фотија о тајни св. Духа; из „ријечи натр. Фотија о томе, у каквом се одношају смрт Христова вољна и невол^на." У Маја 8ресИ. гош. 10, р. 38. 52. У писму александриј. цркви иатријарах Михаило: Игљатију и Фотију најсветијим и вјечите успомене патријарсима вјечна успомена." (ВИзНо^ћ. Со18Напа р. 99.). Марко Ефески на Флорентијског сабору у своме исповиједању вјере позива се на Фотија. Патријарх Некта]>ије одгозори, папистима на то ; да тобоже у грчкој цркви послије Фотије па до патријарха Михајла Керуларија није било паметних и св. пастира, те испочетка вели „а каква се чудовишта пењаху на катедру св. Петра а , за тим се обраћа цариградским патријарсима: ,,док је почетак вођама тај, о коме говоримо, чувени Фотије; код њега не може нико наћи никакве прл >е, осим погрешка против Игњатија," али никако не његових, него императора Михаила и ћесара Варде, ,,а врлина има врло доста, што \е потребито за управљање црквом." Одговор штамиан на грч јез. 1682. год. у Цјетуњи гл. јопг ир. 85. 2 ) Ра1г. К1ко1а1 Ер. ас1. Ет1гит изд. врссН. гот. Т. 10. р. 167. 168.

С кш Д ско!го. Даље се нижу ријечи Амвросијеве и Августинове о излажењу св. Духа и од Сина и сумњу, која настаје послије тих ријечи, Фотије рјешава међу осталим и тиме што и други учитељи црквени нијесу увијек правилно говорили о неким предметима. За тим се-набрајају докази римских папа о изласку св. Духа само од Оца, а особито Дамаса, Целестина, Лава Великог, Вигилија, Агатона, Григорија Великог, Захарије, Лава III. Најпослије се говори о повијести сребрних дасака, на којима је био урезан у Риму символ вјере без додатка: и од Счна (бћо^ие). Тим се и довршује епис. Фотије овако пише Јовану VIII. и Адријану III.: „Мој Јован (он је мој како по другом које чему, тако и по томе што је од срца учествовао у мојим дјелима), овај, говорим, наш Јован, који је великог ума и побожноети, који мушки мрзи и гони сваку неправду и неваљалство, који је јак и у законодавству црквеном и у расуђивању политичком, који је уредио разна дјела, тај, говорим, љубазни првосвештеник Рима, по својим побожним и знаменитим легатима Павлом, Јевђенијем и Петром, који су украшени свештеничким достојанством, који дошавши на наш сабор, једнако као и православна црква и његови претходници — првосвештеници, примио је символ вјере и потписао је и запечатио мишљу и свештеним рукама. Иста тако и његов нашљедник свештени Адријан кад је слао посланицу са символом по древноме обичају, уједно је изнио у писму исто псповиједање вјере и признао, да св. Дух излази од Оца. 3 ) 0 изласку св. Духа Фотије писаше неколико дјела. 4 ) Међу осталим он писаше о томе 3 ) Гл. Мајус РгаеГ. а<1 1 Тот. Со11. уе! аус!;. р. 28.—25 Котае 1830. Књига је о св. Духу писата како вели Мајоеп Веди (Вбба): име епископово није грчко; дјело се започиње, овако: гч тсоХХос; (Л87 гсасу 61 еХеууо: тсоАо^г/осс; ватсаа{18701 Хоуос^ бс гј хатаатгатас то се дјело налази у московској биолиотеци (сос1. 393. п. 11.), али није потпуно. У паришком рукопис}' има овај натпис: „Расправа о изласку св. Духа, изложена по главама; послао је најсветији патријарх царигридски Фотије једном Ј[атину." У бечкој библиотеци има соД. 1;Нео1. 64. Бат1)ес, котт. 3.117. Такође и изд.чјник православља Ал.ације (Ве сонвепви Есе1е81а1 р 575 ) говори о овоме дјелу: ,,Изредно дјело"! Он је некоиико мјесга из овога дјела исписао. Соп1;г. НоШп^егат с. 18. р. 290.; с. 19 р. 414. Се Есс1е81ае сопвепзи р. 575. 622. 631. 4 ) ,Д1ротив стаповника старог Рима о томе да св. Дух излази само од Оца, а не и од Сина" — у Колдертовом рукопису со(1. 444. и у многи.м другима. Извод из тога дјела штампао је Усер ((К8зег:а(ло с1е 8ут]зо1о р 25.), али не управ из Фотија, нпе из Зигабенове паноалнје 13. е<1. Тег^о1н81;. т \Уа11ас1п*а ап. 1710), Друга мјеста навађа Ал>ације ( соппј Сгепо-Шоппт р 232. 244. сопГ. Ноито-егпт р 4. 17.), сумњајућ у вјеродостојност рукописа ,,против Латина о св. Духу почиње се ријечима: т:с олак а7аат'/о*'тсо та)7 87 Хр.^са^осс Т8Хоб7та)У гтг! тујс; аусас трсабод обо 81ааХ8.7 аст:ас у москов. синод. библ. со<1. 353. п. 25; со(1. 327. п. 39; со(1 325. п 1(5; у бечком рукоп. ЕмпЉеси ('отт. 3 (117) 304. (1е со(1. 64 р. 392. (1е со(1. 77. И ирвог њигоне ријечи навађаше Ал>ације соп1. НоШп^егит р. 196.