Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 235

остало од оног вакта, кад су се оне шчучуриле око св. Саве и сакриле га од Ијуда. Пошто се св. Саво једва избави белаја, он отиђе из тога чифутског вилајета. Али, не прође много вакта. ето ти оиет св. Саве међу Ијуде, ама преобучен у просјачко одијело. Он опет поче причати о Ристосу (Христу), а Ијуде кимеш на њега још од прије, некако га уфате и почну мучити. Бозке ти фала, на свакаке су га муке метали! Иглама су га боли, усијаним га гвозкђем пржили, гвожфе му у тијело забадали, у тавницу га затварали, али му ништа не нехуди. На

пошљетку, кад виђоше Ијуде, да му не могу ништа учинити ни нахудити, они га и оставе, а множина од њих прими Ристову вјеру. Они, који нешћеше примити Ристову вјеру, сви се посмрде и помру, и онај вилајет ђе су они били сав се претвори у прах и пепео. Тако оста проклетство на Ијудама од св. Саве, а и не били прокдети, кад нијесу шћели слушати лијепи Ристов зако^ и науку св. Саве — да му је вавјеки слава и милост. Ирибиљежио од Ристе Цабе, кнеза из Топлика (опћина горњи Бутмир.)

Разно.

Његово Високопреосвештенство АЕ. и Митрополит Дабро-босансни г. Никола МандиЂ 30. маја о. г. отпутовао је у Бањалуку, ђе је дочекан на колодвору од свијех хонорација а пред црквом од мложине народа. У свом стану примао је митрополит разне депутације и корпорације. У Бањојлуци бавио се Митрополит четири дана и одатле преко Јајца и 'Гравника, гдје се задржао по један дан, вратио ее са својег каноничнога путовања и здраво стигао у Сарајево 6. јуна о. г. у вечер. Ново наименовани Митрололит Зворничко Тузлански г. Григорије Живковић отпутовао је из Сарајева 30. маја о. г. својој родбини у Хрватској, одаклен је отишао у Беч, и 9. јуна о. г. положио је заклетву. Српско-правосл. народно црквени сабору Срем. Карловцима Његово царско и апостолско краљевско Величанство благоизволило је највишом одлуком својом изданом у Будимпешти дне 20. маја 1897. године најмилостивије одобрити, да се српски православни народно-црквени сабор сазовс у Карловцима на дан 29. јуна (11. јула) 1897. године. На основу законског чланка IX. од 1868. године, у овоме сабору узеће се у расправу предлози, који се односе на коначно установљење српско-правосл. народно црквеног устројства, Прелазак у Прзвославље При крају прошле године прешло је у сјеверо-американском граду Олфорџу од 500 уннјата у крило своје матере васељенске православне цркве заједно са свеште-

ником Григоријем Грушксм. Некадашњи унијатски свештеник Григорије Грушка био је уредник унијатског листа „Свобода," те је најжешће нападаона православље, али га јеморала побједити свјетлост нстине праве цркве, те је, као што сам вели, ,,од Савла постао Павле." Велики поборник Православља, епискон у Сан Франциску Николај, послао је тим поводом посланицу новии синовима православне цркве. — Руском цару Николи II. пријавио је скоро у аудијенцији др. Бадмајев, рођени Бурјат, који живи у Чити и у великом је поштовању међу Манцурицима и Монголима, да су бурјатски кнезови закључили, да приме православну вјеру, а њега су послали, да им измоли од цара дозволу за то. Материјално стање сзештенства Нраљевине Србије. Већ од неколико година како свештенство у краљ. (Јрбији непрестано тражи да му се његово материјално стање преуреди и обезбеди. 14 као што сазнајемо, поред досадашњег тражења, свештенетво се сирема да свуда по унутрашњости земље држи јавне зборове, на којима ће потражити нута и начина, вако ће се ово уређење најлакше моћи остварити. Први од такових зборова држаће свештенство Тимочке јепархије у Зајечару 12. јуна о. г. на коме ће и своју резолуцију о томе нитању донијети. — Ми честитамо овоме збору на своме предузећу и желимо му успјеха. Освештање темељног камена новој цркви у Вагању. Пошто је одбор црквени у селу и парохији Вагању, протопресвитерата. гламочког изабрат и од стране духовне власти иотврђен,