Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6 —*

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. '237

Школски музеј у Биограду. На дан стогодишњице пок. Јована Гавриловића, добротвора српских учитеља, засновали су учитељи српски школски музеј у Биограду. Школски музеј ће прибирати и чувати ове збирке: 1. Наставна срества (поглавито за основне школе), која данас посто]е код нас п у школама других напреднијих народа. Исто тако ће школски музеј прибирати и чувати стара наставна срества, која су пређе постајала и била употребљавана. 2. Наставна срества која су наши учитељи израдили или прибрали, као и она, која су учитељи пређр израђивали и употребљавали. 3. Слике, напрте, планове и моделе школских зграда, школских дворишта и школских вртовн, како данашњих (најбољих, средњих и најлошијих) код нас и других народа, тако и оних који су пређе постајали. 4. Нацрте и моделе свега што долази у намјештај школски, како оног што данас постоји, тако и оног што је пређе постајало. 5. Све ђачке потребе (за писање, цртање и т. д.) до најмање ситнице и од сваке врсте, како садање, тако и пређашње. 6. Ђачке радове из писања, цртања, женских и мушких ручних радова. Од ових прибираће школски музеј нарочито радове такве, који показују какав ванредан успјех; али ће се у исту збирку прибирати и радови осредњи, па и лоши, нарочито ако би се на њима показивали каква ретка особина или појава код кога ђака. 7. Дјечје играчке и разна срества за извођење дјечјих игара и и гимнастичких вјежбања. Од овог ће се прибирати како ствари које ее купују, тако и оне које дјеца сама израђују. 8. Уџбенике за ђаке основне школе садање и старе, прећашње; књиге које су лектира за ђаке и младеж у опште, и педагошка дјела, као и друге књиге, које су потребне учитељима. 1Јо могућности прикупиће се и уџбеници осн. школа свих других народа. 9. Записе који имају врједности за познавање историјског развитка наших школа, који се налазе у старим школским протоколима у школским архивима или на др. мјестима. 10. Описе или слике и цртеже, који престављају разне садање и пређашње какве школске обичаје. — Школски музеј ће обухватити не само школство у краљевини Србпји, него и по свима земљама гдје живи наш народ. Зато молимо сваког пријатеља ове установе из Србије, Црне Горе, Босне, Херце-

говине, Далмације, Хрватске, Истре, Славоније, Срема, Бачке, Баната, Старе Србије, Маћедоније и у опште ма гдје он био, живљео у којој покрајини или био усамљен у туђем свјету, молимо га да ову установу школску потномогне чиме може и како може. — Писма и аманети за школ. музеј шаљу се преко Главног Одбора Учитељског Удружења. Учитељско удружење има бесплатну поштарнну у Србији, те је тиме олакшана преписка и шил>ање ствари. Све, што се за школ. музеј шаље ваља адресовати: Главном Одбору Учитељског Удружења за школски музеј Биоград. Потписани ће давати даља објашњења о школ. музеју сваком, ко их буде потражијо У Биограду 1. јануара 1897. г. Управник школ. музеја: Д. Ј. НутникивиК, учетељски помоћници: Савка РадичевиЛева^ учитељица, СреКко СтевановиИ, учитељ. Прилог. Крстан Чутура, тежак из Заблаћа парохије кључке, 18. децембра 1895. приликом исиовједи и прпмања св. причешћа пред своју смрт, даровао је један дио свога земљишта (I дана орања) у врнједности 50 фор. за проширење старинског гробља, које је било зарасло у шуму у мјесту Заблаћу. Послије смрти Крстанове, његов брат Ђуро, овај је дар недавно предао и у грунтовници уписао као саставни дио сгарог гробља, те је сада ово гробље лијепо уређено и ограђено. Борба против свеца. У Бразилији се прогласио неки Анфорнио Консеилхеиро „божјим послаником" и има већ око 9000 присталица. Прије тога убио је сво)у жену и матер па побјегао у шуму, те је ту пронашао да је одређен за свеца. Саградио је год. 1893. малу капелу и стекао приоталице, те чини помоћу њих разбојнпчка дјела. Бразилијанска влада послалаједва баталиона војника и осам топова, да припнтоме свеца. Т Илија ОкругиЋ. Нлија Округић, римокатолички свештеник у Петроварадину преселио се у вјечност 17. маја у 71. г. својој. Покојник је познат као пријатељ слоге српске и хрватске. Написао је позоришне комаде: „Саћурицу и шубару" и „Шокицу" и јуначки спјев „Јован Капистран. „Матица Српска" у Новом Саду