Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 282

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

епископа арееша архЈеиискУпа калиника архГеписк^па М01 ; сеа. Помени господи Ксапшаго раба твоего ахрЈереа висаришна ахр'1'ереа мелетш ахрГереа гаврила са васеми Всапшими православнимп ахрГереи. помени гоеподи раба твого шца нашего 1'ермонаха игумена наишик>: Чудновато је, како се овде на једном листу, спомиље митрополит Гаврил и као исив и као мртав. На 80. листу је: „ЧТни пдрдклип. (молбен) пречистеи богородици". Од овога има 4 листа, јер је пошље кондака „застбпнице хрТстианом непостиднаА и изгубљено 36 листова, од 83.-—И 9. На овнм даљним листовима су написане: херувике, причастни, ирмоси, неке проновједи — савјети. молитва от духа нечиста и т д. На 2. стр. 131. листа испод „ракама срабскГемћ езикомк" пише ово: „ к а\| г ИЗ мца ш (октомбра) кг ден Сга и бжествена книга глеми проскомидГевацк шкупи рабк бжи Симешнк (пн) внд ћеко сава и мати его ружица за вјечнн иоменк шцУ 8 (усопшем) станкУ и васехк 8 пом'\ Даље опет има „от духа нечиста", на разрешенГ анатема", „молебно пенГе ка пресветои троици" неке јектеније до 140 листа. На 140 и 141 листу је неко „разглаголствије" у питањима п одговорима" о Богу, анђелима, еунцу, мјесецу, звјездама, земљи, о створењу свијета, напосе одашта је створен адам, како је постао- ђаво и још којекаквих питања и одговара. На 142. листу је стихира, која се поје, кад се архијереј облачи; те „Тон деспотин". На другој страни је: „припело митрополит15 боснски' 1 , које гласи овако: В (1 ДЛГО( Д|4Н1ТК 'Г( И КК К,МГ0! ПО(П (ШЖ "Г! КИ 1Ж1 нл Кр «1ГИ ПОКЈДЛ Пр((Ц11Н1ИШ!,и8 И !.|ОП[(Н(И 1 Ш,и8 Гдн8 И ,»1ИТј )ОНО ,ГИтУ К0Г01ПИСЖ11 Д1КТрОПО,ГГ( ДЛКДрГкТ! И К01ИИ1К 'П и КЛС! Т))мк8ии ЦЛ(& И 8чит(^8 Н»Ш1(,1Т8 КУЈГЈ КГрГ! И,Ир (К'К .ННОГМ ,|^ТЛ. Те одмах „прннело патрихар8 србском^", које се започиње као и митрополиту, те се каже : „ блаженеишем^и прешса^енеигаему и словеснеишемУ архЈепискУпУ пескому патрихарб

же среблем-к и блгаром-к првТе и^стиннахе далмантн трав^ни западнаго поморГа и горнаго подунавГа вр^танским шстровом-к и северним-к странамт. васего Нлирика шцемк шц8 светителем-к светителк К1 г р1 ; » К1 : р™ кгр; : к> имрекк. Иза овога је „стихара на сретенГе патрихар8 или митрополитК", те „дрвга стихара томКже". Пошље ових стихира изложено је како треба (ваљда) у писму писати: патрихару, митрополитУ, калКгер^, архТмандриту, попУ, господар8 и хрГстГанинУ. На другој страни 144. листа: „Сказате шмановића" колико је који владао. ЈИзмеђу осталих, каже се: „цар -к с^илеманк м лета и подвиже се с великими силами нод градк сегетк близк реке драве и прими град и прими конацк окага омУ своему телеск лето и ва то лето оцарисе син вго селимк и тогда обладаше землк> силному паше мемвдК речникк (^ндпокикк) хнановићк тогда царк еелимк мемедк паша на хожденТем -к дТаволскГем-к продадоше". Више нема ништа записано, а изгледа као да је још нешто хтјело нисати, јер је скоро читава страна остала неиспиеана. Ово се ваљда односи на Мехмед аашу Соколовића, великог везира турске царевине. Пошље овога исписана је на три листа нека молитва. Пошље свршетка исте записано је овако; село Тшшавка писа томашк Никола мГаТл пом". На 2. страни 148. листа, писано је другом руком и рукописним словима: „вопроси и шв-бти ш ц^ловани архангела гаврила ко нреблагословенои д^ви Мари на шест страна. Међу овим једна је страна прескочена, те су на њој иеписани сљедећи ратовн: „когда би ратк бечки „ ,, „ робТа макарева роби кола ,<л „ „ робисе сараево ,д (?) „ „ робТа петрашева д (?) „ „ ратк на свеци ^дхЈгаЈ „ „ „ црнои гори ,д\ј-п „ „ „ сински ^ахјге! „ „ „ НОВСКИ ^ДУЈГЗ! „ „ п биоградски ,п|-31 „ „ „ банелКчки ,ду|"дз