Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 290

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

I. цијељ вјерснауке јест, да се ученици и ученице упознају са освовима вјере и хришћанског морала, науче проппсане од свете цркве молитве, и извјежбају у црквенославенском читању и разумијевању, да би се тим ум њихов образовао, срце оплеменило, а воља на. добро упутила, како би постали вјерни еинови православне цркве и поштепи људи А по поменутој наставној оекови: II. цијељ наставног језика јест : вјешто читан>е тископиеа и рукописа латиницом и ћири лицом, разумијеваље онога, што се чита и говори; што точније и правилније изражавање мисли на изуст и у писму. III. цијељ рачунања и науке о мјерственим: облицима јест вјештина у рјешавању на изуст и у писму потребитих задатака, окретност у кјерењу и израчунавању једноставних површаја и обима. IV. цијељ стварне науке, то јест: A. наравописа јест заљубити дјецу у природу. Поучити их у обичним и за живот потребитим прирОднинама. 0 човјечијем тијелу и чувању здравља. Б. наравословље. Познавање обичних физичних и кемичних учинака, пазећи на њихово појављивање у природи и на потребе у животу. B. Земљописа и повјести: а) Земљописа познавање покрајине и ћееаревине у ономе, што је лакше и знаменитије. Прегледно познавање Јевропе и цијеле земље; 6'I повјести познавање онога, што је знаменитије из домаће повјеети и који знатнпји догађај из опће повјести, V. цијељ писања јесте стећи бистро и лијепо писхо како латинипом, тако н ћирилицом. - Стариие } т гра> I. Има једна црквена развалина у селу Турској Бријесници. Дрква је лежала међу брдима у дољи уз један поток. Одатле је диван поглед на планине: Островицу и Гостиљ, који је ^ва сата далеко, на југу, и ца село Бољанић. Изгледа, да су то манастирске развалине. ,Темељ им је у облику крста. Црква није била велика. Око развалина има старо гробље с великим

'VI. цијељ цртања с поуком о мјерс.твеним облицима јеет мјерење на, око. Замећање и цртање о простЈШ предметима. Познавање знаменитих мјерствених тјелеса. VII. цијељ пјевања јеет развити и увјежбати ухо и глас. Оплеменити срце и окријепити докољубно чувство. Увјежбатп дјецу V пјевању лакших пјесама., домољубних, народних и црквених. VIII. иијељ тјеловјежбе јест разввти снагу постићи окретност н срдачност, љубав за ред, храброст и поуздање у се, да се ти]ем уздржи чилост духа и тијела. IX. цијељ тежаштва јест потакнути у ученицима л.убав за пољским господарством: X. цијељ женских радња јеет споеобност у приређивању и у извршивању потребитих домаћих. радња. XI. цијељ талијанског језика јест, разумијевање онога, шго се чата и гозори, По закону од 14, маја 1869., § 1, опћенита цијељ нијеле народне школе јест: одхрањивати дјецу, да буду ћудоредна и побожиа, развијати им силе душевне, упознавати их еа знаностима и вјештинама потребитим, да се могу даље изображавати за живот и ударати им такове темеље, да буду једном честити људи и врсни држављани. Кад дијете сврши народну школу, ако узволи осгавити тежачко стање, оно и мушко и женско коже у више учионице нрелазити на оепособљење за каква умјетника или за чатлију, а мушко учи то за јавног духовног или свјетовнбг службеника о трошку или своје породице или нечије задужбине или царетва. (Свршиће се.) личком котару. тесаним каменовима, који су дуги по 3 ш. а широки по 1,5 т., али су готово са свијем заорани, те не могу да видим, има ли на њима што записано. Мјесто, гдје је била црква, мало је узвишено. Црквени иод и данае има, али се по њему оре. Под је сав од камена и опека свака по О.б ш. До скора је на истоме мјесту било и коло од