Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 289

томства у вашем завичају текло, одгаја, развија и усавршава. Треба да знате, да, кад би се тек рођено дијете затворило и осамило тако, да ии. од кога ништа не чује и не. види, а да добпја у затвору и самоћи оно, што му за уздрасавање живота треба, као храну, одјећу и обућу, одбрану од ваздушног појава, кише, студени, циче. врућине, припјеке и непријател>ског нападаја, те да то дијете ту тако остане до 20, 50 па чак и до 100 година, оно ништа друго не би знало, него јести, пити, спавати, кад би му се рачило, смијати се, а кад би му што гешко и несносно било, плакати, кривити се, јаукати, јецати, уздисати, а да никакве мисли нема ни о рођацима, ни о Богу, ни о никоме, ни о ничему на свијету, даклен ни о каквој вјештини, о којој се на земљи живи и за небо спрема; од иикакве користи ни себи нн другоме не би било, као што никоме от, користи не бива необрађена њива, виноград, зоћњак и т. д. него на штету и напаст родитељима, и од живинчета не би се разликовало. Али се ми не рађамо, да живот као живинче на јаслама проводимо, него да наше душевне и тјелесне силе развијамо, као што се пупољак на стаблу у гране, лишће, сјеме и плод развија, Бога, Богородицу и угоднике божије, како им се то пристоји поштујемо и служимо им; родитеље и свакога другога, по његовом достојанству, штујемо, своје чувамо, а туђе не дирамо, свакоме по могућности добро, а не зло, чинимо, на такав занат или службу, о којој би за себе и другога живјели, себе дајемо. На овим врлинама оснива се људска срећа на земљи, а блаженство на неб}', а да се једно и друго постигне, потребна је дјетету за његов љежни живот поука, коју родитељи или старатељи, особито сељани, довољно не могу давати, једно, што гдје-који родитељи немају времена бавити се о поуци свога порода, а тако и старатељи око својих штићеника ; друго, што гдјекоји не знају поучавати их у мјери њихових потреба, а што ко нема, не може другоме дати. За то се по широкоме свијету отварају и држе учионице за сваку струку знања и вјештина људских у неједнаким ступњевима, по мјери, у којој ко жели и боља му се прилика дава просвјећивати се, да дужности своје хриш-

ћанске и грађанске у изученој струци извршива, себи и своме искреноме од користи буде. Благо народима. који свакојаке учионице љубе, исте отварају и уздржавају и своју дјецу драговољно у њих шаљу. Од туда ти народи диче се и поносе, што у роду своме имају у учионицама образованих и добрих Хришћана, аоштених грађана, вјештих тежака, умјетника, занатлија, свештеника, научењака, законоша, љекара, војених часника и свакојаких других чиновника, који су корисни себи, свом и туђем роду. Ти народи, захваљујући учионицама, живе V свакој згоди и изобиљу овога свијета и ласкавом у себи увјерењу, да ће им и с ону страну гроба добро бити; цијењени су и поштовани од других народа, а којц учионица, те ни просвјете немају, ти не оцјењују своје задатке за земљу и небо, те им и не одговарају; у глупости чаме, свакојако кубуре, како сију онако и жању, какви су, онако бивају сматрани од других народа и појединих људи. Науком се човјек већма Богу приближује, а од животиње удаљује. Она нас на пријестоље и друга висока мјеста уздиже. Ево вам прим1ера о користи науке у вама најближој и најбоље познатој вароши Обровцу. Који су учили, ти ондје одличније јавне службе и посебне промете на корист своју и других држе, у господским дворовима станују, господски се хране, у чохи и свили шуште, а који нијесу учили, ти тјесније и н<.зг.>дније жкве. Ја исти вам брат и домородац, да нијесам учионице пролазио, не бих данас с овим говором преда вас изићи могао. За села наше земље усвојене су народне гаколе, у којима, по наставној основи, коју је ц. и кр. далматинско покрајинско школско вијеће 19. децеибра 1889., број 4113, прегледало и установило, предавати се има мушкој и женској дјеци вјеронаука, насгавнп српско-хрватскп Језик, рачунање и наука о мјеретвеним облицима, наравопис, наравоеловље, земљопис и повјеет, писање, цртање с поуком о мјерственим облицима, пјевање, сувише мушкој дјеци тјеловјежба и тежаштво, женској дјеци женске радње, а једно1 и другој талијански језпк. По окружници наше духовне власти од 13. септембра 1895., број 2281.: