Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 288

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. Ч и 8

Побожни Хришћани — Срби! Кадзнамода је наш Господ Исус Христос, зкалио одпаднике Његове св. божанске науке, жалио грјешнике и за љима плакао, те онда у колико Он више воли сљедбенике истините његове св. божанкке науке? — Заиста небројено пута више. За то смо дужни, драга браћо, сви ми као православни Хришћани и Срби, да се строго придржавамо св. науке Христове, која је једина истинита и спасоносна; треба да се клонимо лажни учитеља, фарисеја и лицемјера, којих и данас има, те би жељели да нас скрену са правога и истинитога пута, т. ј. да нас удаље од оног пута који нас приводи правом и истинитом Богу и вјечном спасењу, које је уготовљено за праведне православне Хришћанске душе. Такође дужни смо и треба да добро познајемо божански закон, и да се владамо у свом земаљском животу, онако, како нам Он налаже; По нему се владајмо и управљајмо, јер Он нам неда, да и једну стопу корачимо са правога пута и да аабасамо, те да постанемо изгубљене овце, што би можда желио и данас какав лажни учитељ и фарисеј, или каква ваблуђела овца, да поведе још кога за собом, те да отуђује рођено чедо од његови рођени родитеља 1 ), такође несмијемо вјеровати у сујевјерје, те да оно у нама, по нашему погрешноме мишљењу и разумијевању поколеба праву и истиниту вјеру православну, — науку Христову; вјеровати у којекакво сујевјерје и клаљати се које каквим измишљотимама људским, аначи поетати одпадник науке Христове и вјере Орпско-православне, — вјере својих дједова и прадједова. 3» то морамо добро пазити, и свом снагом избјегавати све оно, што би нас удаљивало и *) н иобожне људе од својв матере св. православне цркве. Ур.

одводило од наше вјере православне и других наших српских обичаја. ГГа кад би нас икакве жртве коштало, опет морамо тако чинити, т. ј. своје добро чувати, а туђе поштовати. — Нек нам буду узорити примјер наши предци, као и сви светитељи и угодници божији, који све жртвоваше за св. вјеру Христову, и најпослије ни живота свога пепоштедише и непожалише, него шга више и сам свој живот на жртву принијеше, а нехтједоше бити невјерни издајници науке Христове и вјере православне. — Нехтједоше огријешити своју душу; — „Та боље је изгубити главу него своју огрјешити душу." Заиста, браћо, тако је, у то човјек несмије посумрвати; јер упоредимо овај наш земаљски вијек и живот, са небесним вјечитим животом, па ћемо виђети каква је разлика. А та је разлика велика и превелика! Прво је разлика по времену; да нам буде јасније, упоредимо колико је мала кап воде, а колико је велико море; тако је исто мали овај наш земаљски живот, а вјечити ; је загробни живот; па као год што се изгуби мала кап воде у толикој пучини морској, тако се и наш вемаљски живот изгуби у безкрајној вјечности, — за то се и зове вјечити живот, који ће шљедовати за праведнике, а вјечна мука за нераскајане грјешнике. Но то треба добро да пазнмо, т. ј да се чувамо и клонимо гријехова, који би нашу душу потопили и предали вјечитим мукама. Имајмо на уму, да, као год што. је наш Господ Исјс Христос онога времена дошао у град Јерусалим, да ће опет Он доћи на земљу, и судити свима људима и свакоме дати по дјелима Његовим. Па зато треба да смо спремни са добрим дјелима и племенитим врлинама, те да га можемо радосно дочекати у свако доба, по примјеру народа јерусалимског поворећи: „Оссана! Благословент> грјадии во имја Господне." Амин

Говор у билишапској цркви, Богородичина рођења. Говорио 8. септембра 1895. крупски архимандрит Исаије Олујић.

А дијете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат божија бјеше на њему. Луке гл. 1., ст. 40. Љубеана браИо! Кожа ми се јежи, срце ми се цијепа, Крв ми на жиле у мозак кипи, кад данас о . слави

овога божијега храма преда вас излазим и вама браћо Билишанци, проговарам о вашем једном поступ.ку, на који се небо и земља срди, којим сте пред Богом и свијетом показали, да не марите, да се образ божји у вашем породу и потомству од сад у напредак, док би вашег по-