Босанско-Херцеговачки Источник

Сз. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 287

т Јувши за то братија, похита одмах у етарчеву пеђину. На раменима пренесоше његово тијело у манастир, да га с поштом саране. Свијетли дан Господњег васкресења био је пошљедни дан живота пустињакова, — враг сањајућио његовој душевној погибељи засладио му јв Проповијед Држао у цркви соколбвачкој Јоаав 0 п ОканА клигоггшкж гјјадми ко ИЛШ Го !г10дн( (Јов. 12- 13.) Лобожни ХришЛапи! Са овим је ријечима народ јерусалимски, поздравио Господа Исуса Хриета, кад је Он дошао у град Јерусалим. Па, као што се види, за вријеме свога бављења на земљи, Христос је одао по градовима и селима, проповиједајући народу своју св. божанску науку и учећи народ, како му се треба владати у овом свом земалЈСком животу. Тако Исус Хриетое, прије него што ће доћи у град Јерусалим, био је у Витанији, која ее налази у околини Јерусалима! Тамо је подигао из мртвих побожног и праведног Лазара, — свога друга, који је био умро и три дана у гробу лежао. На самом доласку Христовом у Јеруеалим, изишло је Бзему мноштво народа на сусрет, изашла су дјеца. мала, и сви Га радосно дочекују и поздрављају са ријечима: „Осана, благословен који долази у име Господње." Путем којим Је Спаситељ пролазио бацају и стеру своје хаљине, а ко нема тога, тај стере Му гранчице од Финика, окићене са цвијетом и лишћем. Тај дочек био је у свему величанствен, и проникнут срдачном љубављу према Спаситељу, од стране народа јудејског; (који је народ) тлачен у највећој мјери од стране римске власти, а и од сампх својих старјешина; који такође обмањиван, од стране књижевнИка, првосвештеника и фарисеја јудејских, за свијем оним што је неистинито и што се противи науци Христа Спаситеља. А то је све чињено из личног славољубља и користољубља етарјешина и првака јудејских, који су били заслијепљени насладама овога свијета, те свом народу нијесу ни најмање користили

неиспитаним путевима Божијим крај живота Божанственим и красним пјевањем небесних пјесама. Велика ти су дјела и скромне молитве кал уђера синова пустиње ! Господ их чува као своје | изабране „ничто жј здое кошгтгл Они су у | Господу и Господ је у њима ! на Цвијети. . Митровић, свешт. козички 1897. год. ни учили га добром и правок путу, него га још упућивали на којекаква безакоња. А то ее јасно види из тога: Народ који ликује и радује се своме Спаситељу и избавитељу, мислећи, да је Он дошао, да овде на земљи установи ново парство земаљско, незнајући да је Он дошао, да спасе човјечији род од првородног гријеха, и да се царство земаљеко неможе ни замислити без царства небеског, поигго је царство небеског саврптеније од царства земаљског. — Тај исти народ, који ликује и радује се своме Спаситељу и избавитељу, послије пет дана виче. „заслужио је смрт, — раснни Га» распни"! Но опет може се казати, да то не чинн народ сам од себе, него као што рекох, обманут п подговорен лажним учитељима и Фарисејима, који се бојаху Спаситеља, јер ХЈн је њихову лажну науку побијао својом св. божанском науком. — Онога времена Јерусалим је био средиште и гнијездо Фарисеја, књижевника и учитеља ]удејски, који су више пута за собом народ окретали и варали, теје много пророка страдало и у камен затрпано било од стране подговореног нароДа: узроком тим, што су пророци предсказивали о рођењу и долазку Спаситељевом на земљу. Онога времена, Спаеитељ улазећи у горди Јерусалим, Он је као Бого-човек, знао све рђаве жеље, мисли и начјере фарисеја, па за то је из свог великог божанског милосрђа мјесто славе, задовољства и весеља, приликом овако сјајног дочека плакао, и невесео био. Његово се божанско срце растужило, и Он је, из превелике милости своје, за грешним човеком плакао. Ох, колико је неизмјерно превелика љубав божја, према грешноме човјеку, — према одпаднику св. науке Његове — Христове?!