Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 297

казују толико старање око напретка своје омладине. Нов нројач свештеничког одијела. господин Милан М. Бугариновић ставио нам је до знања. да је скоро отворио кројачку радњу свештеничког одијела у Ћурчилук улици бр. 30 овде. Каже да се 12 година бавио тим послом као калфа, те се узда, да ће гг. свештенике моћи задовољитц лијепим кројем и најумјеренијом цијепом. Покушајмо! Породична жалост. Пречас. госп. протопопа у Варцар-Вакуфу Јована Пећанца потрефила је велика жалост, јер немила и неумитива смрт отела му је вјерног и доброг друга Покојници лахка српска земља, а ожалошћене нек1 драги Бог утјеши! Историјски догађај за далматинску епархију Његово ц. и кр. Ап. Величанство врховном одлуком од 23. јуна о, г. изволио је најмилостивије наредити, да српска православна црквена опћина царског и пријестолног града Беча буде утјеловљена православној далматинској епархији. Врховна ова најмилостивија Царска наредба биће извргаена кроз најкраће вријеме. Међу тијем, на глас ове Царске мплости, представништво српеке опћине бечке управило је Његовом Преосвештенству господину Епископу овај телеграи: ,,Ради очувања народне индивидуалности, Срби у Бечу основаше српску опћину, а ради одржања народносног карактера наше цркве жељеше да за архипастира добију Србина епископа. Послије дуге борбе дошавши ванредном милошћу Њег. Величанства жељеном циљу, а пуни наде, да ће ова опћина под окриљем Вашег Виеокопреосвештенства бујно процвјетати, кличемо: Живио наш дпјецезан Србин Епископ Никодим". На овај је телеграм Његово Преосвештенство изволило одмах одговорити: захваљујући представништву опћпне на поздраву, и обећавши, да не ће никаквога труда пожалити, да заједнички са опћинским представништпом допрпнесе напретку, проц!?јетању и угледу опћине. — Дознајемо. да ће Његово Преосвештенство на скоро кренути у Беч, да се лично упозна са стањем опћине и са потребама њеним, те да уреди и устаповп што буде нузкно. Царско одликовање Његово ц. и кр. Ап. Величанство врховном одлуком 23. маја о. г. из-

волило је најмилостивије допустити, да се прими у ц. и кр. породичку фидејкомиску библиотеку најпонизније поднесеру од Његовог Преосвештенства далматинског епископа г. дра Н. Милаша егземплар књиге „Православно црквено правс", а у исто вријеме извољеле је нареднти, да се преосвешт. писцу изрази Царска захвалност. Мухамеданци прешли у православље По Србији има много Цигана мухамеданске вјере, који живећи са Србима, толико су свикли на православну вјеру, да су зажелили да и они буду православпи и та им се жеља и испунила трећи дан Духова. Тога дана је 400 Цигана прешло у нравославље; том приликом су им Срби кумовали и скупљеним прилозима лијепо их почастили. ЈеФТИне књиге. Српска књижара Браће М. Поповића у Новоме Саду, најновијом својом каталогом од 1897. г. нуди многе своје књиге са 50% попуста т. ј. у иола цијене, или мјесшо иопуста увезаним у лијеаим ц/теним корнцам.а! Лијепа прилика, да марљиви читаоци дођу до јевтииих књига, за наступајуће јесење и зимње вечери. Распростирање хришЋанства. Један је члан инглеског библијског друштва приближно израчунао, да се од првог до седамнаестог вијека искључиво Христова наука овако ширила. У I. впјеку било је 500.000 хришћана; у II. вијеку било ]е 2,000000 хришћанства; у III. вијеку било је 5,000.000 хришћана; у IV. виј.било је 10,000.000 хришћана; у V. вијеку било је 15,000000 хришћана; у VI. вијеку било је 20,000.000 хришћана! у ^П. вијеку било је 25,000.000 хришћана; у УШ. вијеку било је 30,000.000 хришћана; у IX. вијеку било је 40.000.000 хришћана; у X. вијеку било је 50,000.000 хришћана; у XI. вијеку било је 60.000.000 храшћана; у XII. вијеку било је 70,000.000 хришћана; у ХШ. вијеку било је 75,000.000 хришћана; у XIV вијеку било је 80.000.000 хришћана; у XV. вијеку, благодарећ мисионарству и открићу Америке, повећао се број хришћана на 110,000.000; у XVI. на 125,000.000 а најпослије у ХУП. вијеку број хришћана доспио је до 200,000.000. Од тад је хришћанство узимало огромне размјере, особито одкад је 1818. год. устааовљено на хиљаде библијских друштава, које су по свјема крајевима раширили св. писмо. И број проповједника отада више расте.