Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 298

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Проглашење светитеља код православних. Проглашење једног светитеља по чину правосдавне цркве, обично је спојено са дирљивим открићем св. мошти, особито ако су *го моћи светитељске (т ј. умрлих архијера). На неколико дана до открића мошти, служи се парастос за лица, која су у духовни сан посветила дотичног који се мисли за свеца прогласити, за цареве, у чије је вријнме живио светитељ и за њихове почивше■пријемниве и за родитеље светога. Затим бива велико свеноћно бденијд са паростосом и другог дана по том заупокојна литурђија и последњи парастос. У одрећени дан свршава се откриће св. мошти послије свеноћног бденија, на ком се поју пјесме написане у част дотичном светитељу. Свечаном литијом уносе се св. мошти у цркву, а послије ,, величанија " најстарији свештеник отвара сандук с моштима и клаља се пред њим. Другв дан, на литурђију, послије послије малог входа, уносе сандук с моштима у олтар, и проглашени за светитеља, тако рећи, сам участвује у богослужењу, и стоји пред престолом Бозкјим, као први међу свештенослужитељима. Архијерији стоје с једне и с друге,«тране ћивота С молебеним пјевање светоме. обноси се сандук око храма. Тако се свршава та свечаност у нашој православној цркви, „РУгкги Плло-иникч,". Превео Ј1. Б. Смртна осуда кад Исусом Христом У једним паришким новинама, Маркис Каво саопштава шљедеће: Случајно нам је довиао до руку један врло важан судбени докуменат, о коме су тешко кад скомињади љетописи, а то јес смртна осуда ннд Исусом Христом. Иста гласи овако: „судбена осуда, коју је пздао Понтије Пилат, намјесник доње Гслилеје, и која одлучује да Исус Христос има умријети на крсту 17. године царовања Тиберијева. Осуђен је у Граду Јерусалиму, кад су Ана и Кајафа били првосвештеницима изабранога народа Божјег и кад је Понтије Пилат био намјесник доње Галилеје'и пресједником судбене палате Исуе Назарећанин на крсну смрт међу два разбојника. Ведика и доставјерна свједочанства народна свједоче ово : 1)' да јо Исус Христос варалица, 2) да је бунтовник, 3) да је непријатељ закон«, 4) да издаје себе. за сина Божијег 5) да се издаје за цара нзраиљеког, 6) да је ушао у храм у нратњи народа, који је носио

палмове гранчице у рукама .. . Заповиједа (Пилат) да га Корнилије први центурион (стотнпк) спроведе на мјесто казне. Налаже се евима богатим и убогим лицима, да не бране смрти Исусове. Свједоци, жто су потписаси ову осуду, ови су: 1) Данило Тобани Фарисј, 2) Јован Зоровавељ, 3) Рафаило Тобани, 4) Канет, чиновник". Осуда је извајана иа кованој плочи. Таква кована плоча, послана је свакоме племзну. Плочу о којој ]е рнјеч, нађоше француски краљевски комесари у једном суду од бијелог мрамора, приликом раскопавања у Аквили, у краљевству Напуљском. Копију с ње, купио је Лорд Говорд за 2890 франака, Но колико је овај с вишег гледишта важни докуменат достовјеран, тешко је просудити прије, него што о њему рекну своју учени богослови и историци. -Л. Б. Скопљанско питање. Изгледа да ће се ова жалосна појава у сбиму весељенске патријаршије скоро привестн крају. Ма да је досадашњи управитељ скопљанске митронолије архимандрит Нибифор, на заповијест Шегове Светости, отправљен у заточење на острво Патмос због пеиослушпости, ипак је васељенска патријаршија увидјела свој неправични поступак према Србима у 'Гурској. Благодарећ жпвсме заизиману посланика Русије, Србије и Црне Горе, Његова Светост Константин обећао је, да ће се жеље срп. народа чим прије задовољити. Говоре, да ће доћи за митрополита скопљанског познати у цијеломе Срнству високопреч. г. Фирмилијан, ректор биоградске богословије. Срп правосл. народно црнвени сабор. Овај сабор, који се је био састао 29. јунија т. г., с највећим је одухпевљењем иочео био рјешавати огромно градиво, које га је већ неколико година жељно очекивало. Покрај евега родољубља и највеће сдоге правих народних посланика, овај сабор, на жалост, врло је мало донио плода Још у ночетку саборског рада, краљ. посланик на еабору Федор барон Никодић, упућен од маџар ске владе, ночео је оабору стављати разне надоге, по којима би се еабор морао вдадати. Такав је и то најглавнији један његов налог, да сабор најприје приступи израђивању т, зв. јединсшвеног статута. Народни су посланици, почели да расправљају ствари, које више нијесу могле трнити одлагања, ца су одредили