Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 299

да на крају слборског рада израде ијединствени статут. Краљевски иосланик, пошто су посланици одбили ?вегов приједлог, опет је позвао сабор, да се покори, па пошто је сабор и опет одбио његово захтијевање, 1Бег. Величанство је сабор — одгодило на неизвјесно вријеме. Православље у Јапану. По исказу руске духовне мисије у Јапану било је 1896. године у јаианској православној цркви: црквених опћина 225, душа 23.153, свећенослужитеља 28 и то: 1 епископ, 22 свећеника, 5 ђакона; сви су осим епископа, јапанске народности. Учиитеља црквеног пјенија било је 17, проповједиика 165. Крштено је лањске године 937 душа. Мисија има 2 наставна завода, у Токију и Хокодагу, у која иде доста ученика обојег пола. Има и друштво за превађање вјерских књига, (Ајајсја), у коме су 8 преводилаца и два уредника мисионарских листова: „Сејкео-Симпо и (Православни Вјесник), који'излази у 2 недјеље и „Уранисики" ! (Скромност), која излази сваког мјесеца. а издаје ! се при мисионарском женском училишту. Пре- ј давачи семинарије издају трећи духовни лист „Синка]" (Духовно Море), који излази сваког мјесеца. Ма да Јапанци с презиром гледају православне, а на против р. католици и протестанти имају у раду слободне руке, ма да ови пошљедњи имају већа и материјална и морална средства, ипак се опажа, да се православље просјечно кајвише шири у Јапану. Хростос бдије над Својом црквом! Православље у Чеха Правоел црква међу Чесима у Бечу, добила ;е толико синова, да ће се основати православна чешка општина, а то ће много користити, да се православље распростре у самом срцу чешкога народа. Позив на збор, који је био у Бечу 13./25. јула о. год., почиње пршгм ријечим Јована јеванђелија словенским језгпсом. Боже бл.чгослови рад овога народа, кога су вјерске и политичке прилике много измучиле. IV међународнн конгрес старих католика. Уредппштво овога диста добило је програм и ; позив на IV. међународни конгрес старокатолички, који је био у Бечу 20 . 21. и 22. авг (1., 2 и 3. септ.) ове године. На овај конгрес дошли су

најзнатнији предс.тавници старокатолицима из свијех крајева. Овај је конгрес спојен с разним свечаностима. Конгрес ће расправљати 6 теза, које већином говоре о рђавоме путу, на коме се налази папство и римокатоличка црква, којом оно управља и заводи је, као и о начину, како би се западна црква повратила правој науци Христовој. Жалпмо што простор листа не допушт.ч, да цио овај програм, који је заиста интересантаи, донееемо у пријеводу. У њему има симпатичпих мјеста и за православну цркву. Тако на крају II. тезе позивају се р. католички Словени, да уреде стање својих народних цркава у духу својнх апостола Ћирила и Методија, а то ће бити тада „кад се одреку Рима". Даље се изрично вели: „<3игсћ сНе Кисккећг хиш вејв^е ип(1 Шаићеп етез СугШив ипЛ МеЉисПив шигЛеп сИе а1ауЈ8сћеп КаЉоНкеп аисћ теЛег Лзп уег1огепеп 1п8к>пбсћ ће^гишкгеп Хизаттепћап^ тк с1еп ! огЉос1охе11 КЈгсћеп с1ез (Јпепк ћпс1еп.*). Ми же! лимо највећи уепјех овоме IV. конгресу старих I католика и молимо Бога, да пошље св. Духа на ове раденике, који се скупише с искреном намјером, да нађу лијек за болест. која је обузела велшси дио винограда Господњег; да подигну на Западу пали сјај Христова јеванђелија, па да опет буде „едино стлдо и едиик илсткцгк" Христос.! «Сл". Забава пљеваљског друштва „Братства". Срп.правосл. црквсно ијевачко друштво „Братство" у Пљевљима, давало је 19. августа о, г. забаву у славу 22. дана годишњице ступања на пријесто 1Бег. Величанство Султана Абдул Хамид Хана II. — Чист ириход од улазница и добровољних прилога намијењен је Ч 3 друштвеној благајни, а 8 /з еиротним ученпцнма срп. правосл. осн. школе Пљеваљске. У програму су : Химне Султану и Митрополиту, пјесме, декламације шаљива игра „Шаран", пјевање уз гусие, томбола и срп. нар. игре. „Братетво" стоји под покровитељством Њег. Високопреосвештенства рашко-призренског митрополита госп. Диониеија. *) Кад би се вратили духу и вјери Ћирила и Мето дија, цловенски 6и католици оиет нашли изгубљену, на историји осно^ану, свезу с правосланним црквамн истока".