Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 300

Б-X. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Књижевне вијести.

Васељенска Патријаршија и српско црквено питање. Поводом писма Њ. С, Васељенског Патријарха Константина V. Њ. В. Српскому Автокефалному Митрополиту Миханлу од Архимандрита Н Дучића. Државна штампарија Краљевине Србије у Биограду 1897. -— Цијена пола динара. — Високоучени госп. Архимандрит Дучић у тој својој књижницм, у првом дјелу, напомиае, да ГХатријаршија удовољи праведним жељама народа српскога у Старој Србији и Маћедонији, те да им да владике српске народности, а у другом, фактима доказује, да је погрјешно Патријархово одридање каноничности Пећке Патријаршије. Преведена на руски Читамо у Гласнику Далматинско-истријске епархије, да је изишао пријевод на рускоме правосл, црквеног права од Њ. Високопреосвештенства госп. епископа Н. Милоша. Превео га М. Г. Петровић, а цијена М У Ј е О Руб. Житија српских светаца као извор историјски. Написао Пешир С. Протп%, професор Богословије. Београд, 1897. Стр. 182. Цијеиа један динар 20 пара. Ову је књигу наградио Архијерејски Сабор краљевине Србије са 350 динара из црквеног фонда. У предговору писац напомиње, да је рад у овој књизи написан био још 1890 г., израђен на руском језику и такав предат кијевској Духовној Академији, која га је огласила као врло добар. Без икаквих додатака и без измјене штампа га, ето сад, писац на српском језику у горе означеној књи и, те^се у њој налазе, осим неких излагања о нашој агиобиографији до ХШ. и послије до ХУП. вијека, и још неких података, житија: српског краља св. Јована Владимира, св. Симеона (Немање), (од св. Саве од Стефана Првовјенчаног и трећа редакција житпја Св. 1 имеона, од Доментијана); архијепископа Дацила, краља Милутина (од Данила) краља. Стефана Уроша Ш Дечанскога од Григорија Цамблака: житије св. Арсенији архијепиекопа, од Данила св. Саво П св. Евстатија VI. српског архијеиискоиа ,«в. Никодима, св. Стефана Високог (неканонизован), цара Уроша од архијепископа Пајсија Препоручујемо ову књигу свештен-

ству нашем исвакоме. ко се жели упознати нашом агиобиографијом. Из народа и о народу. Г1ише Лука ГрђићБјелокосић. Књига друга. Издање пишчево. Мостар, штампа прве српске књижаре и штамиарије Владимира М. Радовића. Цијена 50 новч. Садржај : Опис Гацка са старинама по народним причању. — Народна ношња. — Бојење пређе. — Народна гатања. — Народни лпјекови. Босански без (платно). Трећи годињи извјештај земаљске занатлијске школе у Сарајеву. Објављен на крају школске године 1895./96. (Сарајево земаљ. штамиарија 1896. Садржај: Повјест завода. — Број учевних сати на седмицу. — Главније наредбе високе земаљске владе. — Учитељски збор. — Промјене. — Стање учитељског збора на крају школске године 1895,/96. — Списак наставних књига за школску годину 1895./96. — Збпрке књига, учила и оруђа. —- Статистички подаци о ученипима. — Отпусни испити. — Попис ученика. — Објава. Осми извјештај о православном срп. бого словском училишту у срп. Карловцима. Школска година 1896. — 1897. Саставио Протопресвитер Јован Вучковић, проф. богословије и пр. ректор богословског училишта. У Ср. Карловцима. Српска манастирска штампарија. 1897. У школској години 1896 —1897 управосл. срп. богословском училишту у Карловцима дјеловало је 8 наставника — професора. Свега слушалаца у овој школ, год. било је у сва четири разреда 85 а апсолуторне снједоџбе добили су њих 17 свршених слушалаца. Књижевни оглас. У Вршцу почетком мјесеца августа о. г. почео је излазити нов лист под насловом „ Трговинско-зан.атлијски Гласник и , који ће искључиво заступати само трговииске и занатлијске интересе. Већ у 1. броју има доста преиоруке за наше домаће босанске производе. Лист излази 1., 10. и 20. у мјесецу. Цијена му је 90 новч тромјесечно. Уређује га г Велимир Никашиновић, а издаје штампарија Мидан ПеткоПавловић у Вршцу. Штампа се у 4000 примјерака. Преноручује се браћи трговцима и занатлиI јама у Босни и Херцеговини.