Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Огр. 301

Читула чЈ

Никола ПоповиЋ парох осмачки. Иза краћек боловања врућице на дан анкирскога мученики т. г. пресели се из земне јерархије христове у небесну, да у царству славе прославља Творца, жизноподатеља и Спаса свога. Тлзеност покојникову предаше црној мајци петорица љеговијех саслужитеља, од којих се један кроз дирљивијем ријечима опростио с њиме, истичући многобројне врлине, које су нам га и као човјека, и као србина, и као свештеника на високо уздизале. Бог да га прости, он бијаше један од оне врсте нашијех свештеника, који за законе пасторалног бого"ловљан и чули нијесу, али нам их у животу и дјеловању своме тако дивно приказиваше, Покојни отац Никола родио се од врло пебожнијех родитеља у селу Осмацима, власничкога протопрезвитерата, на 26. априла 1855, а 17. априла 1879 божигробски архимандрит Венијамин Лсјгкте {го достоиил еити сваштжик$ 18 дакле година [гк к'к()'к, и надежд-к, и лнјкви, И кротости, И ЧИСТ0Т 'к, И К 'к. СШ ,еННИЧ (СКОЛП\ достоинстк*к дјеловаше он у винограду господњем. Иза њега остаде петеро — и без оца и без мајке — сирочади, чија су нарицања кадра и у најтврђем срцу врло дубоко саучешће пробудити. Нека се милостиви Господ обазире на ту сиротињу, а душу оца и по христу упокојенога нам брата смјести у мјесто свијетло и красно, ђе све душе праведне и Богу миле препОчивају! ' 3. И. Ђуро Филипов РадичевиЋ медицинар на Московском университету из ђачкога частољубља

; самоубиством је себе живота лишио 29. априла т. г. у Петровско-Разумовском парку у Москву у 24. години свога живота. Његов тужни отац еа шћером Милицом пошао је нагло у Москви да сахрани свога јединца, те је покојни Ђура уз велико саучешће грађанства на Сољан ци, црногорских студената, попраћен до вјечне куће, којега је опојао обредно архимандрит Орпскога Подворја Кирил, и јеромонах Платон уз припомоћ рускога свештенства, те је у четвртак 8. маја на Вагањкоеско гробље у Москви сахрањен. Душан Ружић, доктор филозофијс, учитељ учитељске школе у Сарајеву, додијељени на службовање српско-правосл. Богословском училишту у Рељеву, преминуо је у Вел. Бечкереку (Угарска) код својих родитеља у 30. год. живота. Покојник је послије матуре и богословије у Ср. Карловцима свршио филозофију у Јени (Њемачка) и тамо промовиран за доктора филозофије. — Школа је изгубила у покојнику ваљану наставничку снагу. ПЛ.ИАТ^к! Лазар Ерцег, парох Врбички, ЈБеванског Протопрезвитерата, преселио се у вјечност 16. августа о. г. Покојнпк је рођен у Врбици 29. марта 1853. г. За ђакона и презвитера рукоположен је у Сарајеву 12. и 15. јула 1874. од Митрополита Антима. Нокојни свештеник Ерцег поболијевао је од дужег времена. Од двојице сусједних свештеника, сарањенје 18. августа уз многобројно саучешће његових парохијана. Оплакује га ојађена супруга и петоро незбринуте снрочади. Покој му души!

Јаван рачун.

Број 1488. Прилози за градњу Богословског училишта на Халки, код Цариграда, покупљени у зворничко тузланској Епархији: у протопрезвитер.: Бијељинском 187 ф 50 н. „ „ Зворничком . 21 ф. 50 н. „ „ Грачаничком . 17 ф. 90 н. „ Градачачком . 93 ф. 62 н. „ „ Брчанском . 150 ф. 42 н. у општинама: Тузланској . . 59 ф. 30 н. „ „ Пурачићкој . . 4 ф. 30 н. Износ 528 ф. 54 н.

Пренос 528 ф. 54 н. у општни: Магнојевић-угљевичкој 33 ф. 50 н. „ „ Модричко] . . 18 ф. 37 н. укупна свота од 5м6 ф. 41 н, бјеше путем Високе земаљске владе одаслана Васељенској Патријаршији, од које је добивана квита од 6. маја 1897. год. број 188. достављена управи доњо тузланске митрополије; а и овијем путем извјешћују се горе наведени протопрезвитерати и цијењене општини ради знања. АЕМ Конзисторпја дабро-босанска.