Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 320

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 9

Али ипак се овај случај не иоже узети као доказ, да би се њиме могла потврдити околност^ да су код Јудеја при обрезању били неопходно потребни свједоци. Истина је, да се у књизи пророка Исалије каже: „И узех вјерне свједоке ; Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијана" (Исалије УП. 2]. Али као што се зна, та два вјерна свједока требали су освједочити само ро. ђење обећаног младенца а не бити очевидци обрезања о чему ту ни епомсна нема 1 ). Још се^ мање може познвати на сљедеће ријечи истога пророка : „ево подигнућу руку своју к народима, у к племенима ћу подигнути ваставу своју, и донијећу синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити" [Исаије ХИХ. 22. [ и подигни очи своје у наоколо ; и види: сви се скЈПљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју". [Ис. 1 јХ . 4.] Ове ријечи на које се такође позивају заштитници разматрајућег мишљења, односе се па излазак Израилћана из робства, а не на приношење њихово к обрезању. У књиглма старог завјета ми у опште нигдје не видимо доказа за кумство при обрезању. То се у главном може казати овдје и за писце новог завјета. Истина^ кад се у Еванђељу Лукином [I. 59—63.] говори о обрезању и називу имена Јована, спомиње се присуство и других лица, али овдје нема ни једпе црте, којом би се могло доказати кумство при том обреду. А при обрезању Исуса Христа [Лука П. 21.] не говори се ништа о присуству странаца. Те на тај начин нема никакова основа изпраксејудејскецркве извађати постанак кумова. Други, траже извор овом обичају на еасвим противној страни, и желе га наћи у одредбама римског права и то на основу тога, што крштење сматрају као неки уговор [I: Петр. Ш. 21.] или обавезу и тако су многи црквени оци као добри познаваоци закона, у намјери да тајну крштења ограде без опасношћу, тијем утврдили установу крштења на основу своје јуридичке прзксе према којој су код уговора неопходно потребни свједоци. 2 ] На основу оваког тумачења, заштитници !) С /инрнок : Еогом8жж'Г( (о вјклинт , Апост. до IV. вј. Трул. К. Д. Ак. 1875 г. Н ОАкр1 стр. 197. ') ЈстсНсп „Рго1ив (1в ра4пп1з, еогиш оп^те, питего е1 вехи". Рук. длА сенек. паст. 1878 Том П. 20 стр. 103., труд. Кијев. Д. Ак. 1876. г. том IV. стр, 198—199.

овог мишљења држе, да су установи овог закона у хришћанској пракси много допринијела гонења у вријеме којих се појавила особита потреба кумова-свједока при крштењу; у то су вријеме „многи — као што примјећује Плиније у пријави Трајану —■ одрекли се Христа и занијекали евоје крштење". По томе, да би св. црква прекратила зло а сачувала слабе од гријеха, установила је и кумове, који би могли доказати, да они, који се одричу, заиста припадају хришћанској општини, јер примише таЈну крштења 8 .) Ова хипотеза изведени је сасвии логично, али се ни са' њом није могуће сложити. Не само што она нема за себе ни јеДног стварног свједочанства из древности, него и при сВој својој логичности садржи у себи протпвурјечје. Јер — „Ако је црква установила овај обичај из опасности, што би се хришћани одрицали Христа при гонењу за Његово име, то је ова установа требала и морала да створи и другу сличну установу, пошто се црква могла бојати да се неће и сам кум из страха од гонења одрећи Христа и на тај начин створила би од једног одступника од вјере два 1 )". Осим тога овај начин задржавања вјерних у крилу цркве чини нам се да је противан слободи која је потребна сваком лицу при примању хришћанског учења. Трећи, најзад, ,кажу, да кумство води свој почетак од крштења дјеце, која су неспособна за исповијед&ње вјере, а која је по заповјести Спаситеља потребна сваком, који прима тајну крш. тења 6 ). Ова претпоставка па први поглед изгледада је најприроднија и да одговара циљу. Алн ипак ни ова аретпоставка није у стању ријешити стављено питање, јер треба само споменути факт^ да су према правилима древне хришћ. цркве потребни били Кумови не само при крштењу младенаца већ и код одраслих"). Те као што се из свега впди, било је и других узрока, који " изазваше установу кумства у хришћанској цркви. И тако све предочене хипотезе не могоше објаснити питање, које разматрамо. Пита се дакле шта је принудило цркву, да установи кумство при св. тајни крштења ? Кумство се појавило, —

8 ] Руковод длА сенек. пастир 11л<1 стр. 105—106. *] Руковод длА с енек паст. 1878. том. Иг. 20. стр. 106, '] „Начерт ист" И ннокнт Г а . О тд^.п ,. I. к ^к П. Москва 1838. стр, 31. в ] Вгп^ћат. „Ап^иИ. Есс1ев" Тош IV. 1Љ. XI. сар. УШ.