Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

В.-Х источник

Сгр. 321

као што ћемо ниже видјети, у П. вијеку јер немамо евједочанства која би се односила прије П. вјека. Познато нам је, да се у Ш. и IV. вјеку — времену најтежем у животу Христове цркве појављивало и такових лица, која примаше Хришћанство само с том намјером, да упознају све чему је учило хришћанство и теоријскн и прахтички, па пошље смијаше се свему томе. а зна се такође, да је та жалосна појава принудила црквене пастире да са највећом обазри" вошћу поступају при примању нових чланова у своју заједницу. Знајући све то, ми смједо можемо тврдити, да је установа кумства чисто хришћански факт, који није позајмљен од Јуде^ства, нити пренешен из јуридичке праксе, већ, који је по нпкао у цркви при тешким околностима гонењакад се почеше ]ављати лица, која примаше хришћанство не признајући његову истинитост, већ руководећи се цијељима, која су на штету хришћанства. Ова околност — по нашем мишљењу -— и принудила је цркву у прво вријеме, да уведе кумове или свједоке, који би као добро познати чланови цркве јамчили, да нема опасности по цркву примити новог члана, јамчили, да је чиста и истинита побуда у лица, које прима вјеру христову. Могу неки рећи, да ако се узме ова окол_ ност као извор кумства, тада је кумство уста. нова, која подлежи околностима случаја, које дакле нема карактер сталности ; кумство ј е имало своју вриједност само у извјеено вријеме и при извјесним приликама, а сада кад су престале ове прилике, могли би рећи сада је ова установа непотребна, а међутим по учењу цркве 1 ). Кумство није појава повремена, случајна. И заиста, кумство није повремена појава, јер ако се оно у први мах појавило изазвано околностима времена, то не значи, да је његов опстанак требао престати пошто су минуле те околности, не значи, да је оно постало у идућим вјековима бескорисно и да га је требало уништити, већ оно се одржало као што се изражава један аутор — само „по древном обичају" 2 ). Могле су се —- дакле иоЈавити околности, које су тај обичај утврдиле у хришћанској пракси. Ј ) Њтрт> /Иогилл, „ Тјккник-к ", Изд. 1646. г. стр. 385. ') Рук, длА сенек.паст. 1878. том. 2. №.. 20. стр. 108.

Утврђење кумства, — по нашем мишљењу — мотивирале су друге много знатније прилике. Познато је, да је у IV. вј. незнабоштво сасвим пропало а хришћанетво овладало. Према томе, кумство би требало бити уништено, али напротив, оно се тек овдје појављује као неопходна потреба. Пад незнабоштва пред хришћанством имао је као природну пошљедицу и опште распрострти обичај крштавање дјеце или младенаца. Ми рекосмо — природна пошљедица —, зато што одрасли хришћани и малољетни незнабошци чињаху у Христовој цркви велику разноликост. Са распростпрањем обичаја кршћавати младенце. кумство се појављује још више као неопходан факт. Знамо да један од најважнијих услова при примању крштења, — још у најдавнијим хришћ временпма у вријеме апостола, —- бјеше исповједање вјере. Овоме акту присједнило се и одрицање од сатане, сједињење са Христом и још Други радови. Сви ови и њима слични радови позваше оне, који примају Хришћанство, да активно учествују у акту крштења, те и ако се распростирао обичај кршћавати дјецу, ипак се ови радови не смједоше изоставити, пошто су неопходни при крштању. Међу тим, дјеца не могоше вршити ове радове, према томе, разумљиво је, да се појавила потреба другијех лица, која би при свршивању крштења над дјецом, узимала на себе обавезу, да ће вршити све активне радове, које треба да врше она лица, која примају ту тајну. На тај начин појавила се иријека потреба кумова. Овијем се мотивима, у осталом не уништава пређашњи мотив цркве у истом случају. Као што се у прије поменутом случају кум појављује као свједок заклетве, коју полажу лица, која примају тајну, сад се он јавља Као лице, које свједочи пред црквом, да онај који се кршћаје заиста има праву вјеру и добра дјела, која се слажу са вјером коју прима. Разлика је у томе, што сада кум свједочи за будућност и на тај начин узима на се већу одговорност. Ако је он био прије надзиратељ његоваживота будућег, то он сада уанма на се обвезу, да ћебити његов наставникза цијелог живот*. Способности, које црква изискује од кума јесу најбољи доказ за истинитост нашег мншљења. 0 овоме ћемо у осталом ниже говорити, а сада ћемо казати када се појавило кумство и изније-