Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 322

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

ћемо историјске свједочбе о томе, да је кумство постојало у древној пракси. Апостолска писма, ништа нам не говоре о кумству при крштењу. Ни из једног познатог факта крштења у првенствујућој цркви, неможемо ништа дознати о овом обичају. Прва, нејаена слутња, да је постојао овај обичај може се видјети у споменику 1Ј. вјека: тјј Т(07 гстсоатоХшу' у којем се препоручује пост пред крштењем не само оном, који се крштаје већ и некијем другим (пУе? алао 1 ). Под тим „неким другим" прије свега требало би разумјети кумове. Прва свједочба о кумству односи се половини другог вијека. У години смрти римског епископа Гигима, која се догодила 154. г. сачувала се успомена, да је Гигин утврдио установом црквени обред кумства. Али та прибил.ешка не значи, да установа кумства припада римској цркви. А то свједочи већ та околност што се Тертулијан није слагао са тим обичајем. Ностанак кумства води свој почетак прије доба Гигина, те припада некој другој цркви из које је прешао у римску цркву 2 ).

') Тћа ^геек. Шиг^ез, 1 још 1, 1884, Ро1зћпр4, ра{Ј. ХБУ1 2 ) СлтрНОКЂ „ЕогОЈлУжшТе ГОКр* 11ЖН Дп01Т0<10КТ» до IV. вј. Труд. К. Д. Ак. 1875. г. но^рбк. стр. 200. Ср. ОгаИап „Бесгег4. В1в1тс1. IV. сар. С. 1п са4есћ1зто е4 т ћарШто е! т сопбгтаИопе ипив ра(;гјпиб беп ро1;е84, 81 песеа•Иаз со К И. N00 ез! 1атеп сопниеШ^о Еотапа, веД рег 8т^и1оз втртП ве С1ршп4. Сига. Сотр1. Ра1го1. 8ег. 1и а1. Тот. С!јХХХЛ'\ 7 . 4. 8. 1832. Аи%>пИ. „СепктшК^кеНжи". Ват! VII. 18*25 330. Еотапиз ропИбсиа 8(;а1;ш|;, и1 иииз, диет сотраИет уосап!, и11 1ез4е« т1;еге88е4. Али кад се заиста појавило кумство то се не може ва сигурно рећи. Бемер указује на Јусшина, који вели, да ново крштенога није други нико видио осим нумова. Али

У почетку Н1. вј. казује нам Тертулијан да свједоке („зропзогев") или кумове („вивсер^огез"). Говорећи противу крштења младенаца, он међу осталим мотивима, — који имају хрђаве пошљедице, — иетиче и тај, што се у случајевима кад се кршћају малодобна дјеца, кум подвргава опасности, да неће моћи извршити објета или због своје смрти или што томе могу бити узрок хрђаве наклоности дјеце, којима они кумују. 5 ) Стара арапсва правила, такође знају за нека особита лица рго раг\ч8 ш Њп1Љи8 гекропДеп!. 4 ) — Апостолеке установе Јзводе кумство већ на степен обавезног закона, који има таку снагу, да само у крајњеј нужди опрашта, ако се не изврши, У IV. вјеку налазимо свједочбу у дјелима „о црквеној јерархији," гдје се сваком човјеку, који жели примитн тајну крштења налаже, да је потребно имати кума, који би га преставио Епископу као таквог, који жели примити крштење и посредовао би код епископа, да се прими исти у општипу Хришћана 6 ).

Јуешинове ријечи нијесу толико јасне, да би могле послужити као јак доказ. Види: Аи^иШ. „Вепкууиг(1%кеНеп" Вапс! VII. 1^61^2. 1825. 8. 330. 8 ) Тертулшијан. ,Д)е ВарЉто" сар. XIII. Сигз Сотр1. Ра4го1. 8ег. !,&. 1оп. I. со1. 1221.; по руском преводу од Карњејева част II. Спб. 1847. стр. 26. *) Шрро1уШ$ „Сап. Агаћ." сап. XIX п. 7. РгоВ^. „8аегат. и. басгатеШаИеп." 8. 144. Випзеп ),Апа1ес4а Ап1е><1саеп" Уо1 П. 1<оп<1оп 1854. „СопзШи! Есс1еа. Аее:ур4." П. 46. ра^. 466. 5 ) .,1)е Шегагћ Есс1ез." сар. П. п. 2. Сигз сот1. Ра1го1. 8ег. Сггаес. Тот. Ш. со1. 393.; по руском преводу „Писан. отц. у учит. относ. к истолк. богосл." Том. I. стр. 33.

Петар Могила, архијепископ и митрополит кијевски. Поводом двјестопедесетгодишњице смрти његове. Превео; Л. Богдановић, парох осјечки.

,Ј Име Петра Могиле је — један од најљепших украса руске црквене историје. Он је, без сумње, превасходио све савремене му јерархе не само малоруске, него и великоруске па и цијеле источне цркве, — превасходио својим просве ћењем и својим подвизима у кориет цркве. Петар Могила бјеше поријеклом из знаменитог молдавског рода Могила; отац његов Сииеун бијаше влашки а послије молдавски го-

сподар. Тај род бијаше у родбинским везама са неким чувеним кућама у Пољској. Послије несрећа, које га постигоше у завичају, пресели се он у Пољску. Петар Могила добио је своје образовање у лавовској школи, а довршио га је изван границе. Пробавивши неко вријеме у пољској војсци, постриже се. Знаменито поријекло, родбинске свезе с вишим друштвеним слојевима и личне способности — образованост, прегалаштво