Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Отр. 337

Ријеч на Крстовдан (14. септембра). Крстна страдања и смрт Госиода нашега Исуса Христа не само искуиише нас од првородних гријехова, ироклешства и смрти, него нам и служе као вјечни и стални извор сиасења и очишЛења од наших гријехова). Поаледаше оиога, кога арободоше. (Јов. 19, 37.). учинише, те Безгрјешнога предаде у руке непријатељске да Га разапну. Послије мноштва нових понижења, Он невин пред судом пилатовим, оправдан по еуду томе, пење се, носећи тешки крст, на Голготу, ту се прикива на крст и испушта дух Свој, висећи на дрвету крстном изме!)у два разбојника. Народ, који се сабрао код водножија крста Христова, који захтијеваше да се казни Христос и који изврши ту казну, сад стоји пред Жртвом својом и са страхом гледа шта учинише. Ту бјеху не само Јевреји, него и Грци и Римљани. Сви читаше натпис на крсту: Исус НазареЛанпн, Цар Јудејски. У лицу заступника тих народности сабрао се канда сав свијет пред крстом Господњим. Сав свијет сад гледаше на Њега и не разумјеваше, за што се проли крв Праведника ? За што је та страшна зкртва ? ,, Он би рањен за гријехе наше, говори пророк Исаија, и мучен би за наша безакоња, и раном Ижговом ми се исцјелисмо (Исаија 53, 5). Сав род човјечији био је у гријеху. Гријех, дошавши у свијет непослушношћу вољи Божијој од стране

Данас, православни хришћани, ми славимо воздвиженије часнога и животворнога крета Господњег, или као што обично говоримо Крстов-дан. Наша православна црква, као мајка, која љуби дјецу своју, сваке године на данашњи дан сабира нас у храм Божји и свечано износи вјернима часни крст Господњи ради поклоњења ицјеливања. Заједно с тим својим славопојима и прописанпм на овај дан читањима из св. Писма, Она се стара растумачити са особитом јасношћу унутарњи, сакривени смисао штовања крста Гос. подњега, које му ми одајемо. п Кј)((тУ Тко.л .8 ПОК/-1ДНЖ(/ША, Елддмко, Н (КАТО( когкр «(Ш( Тко( гллкн/и-к" појимо ми. А у ријечима св. Писма, које чусмо данас о јутрењу и литурђији, помињу се крстна страдања и смрт Господа нашега Исуса Христа и тумачи се велики значај свршенога Спаситељем нашим дјела искупљења. У јеванђељу 'излаже се историја о посљедњпм часовима и тренутцима земнога живота Сина Божијега. Он, безгрјешни, Најсветији међу светима, примивши облик слуге, понижен, ожалошћен и окружен бесвјесном гомилом пакосних непријатеља, иде на суд Пилату, незнабошцу, грјешнику. Књижевници, етарјешипе народне, слуге њихове, сав народ јудејски, сви са гњевом и неописаном завишћу захтјевају од управитеља смрт Бесмртноме, смрт зазорну, срамну и ниску за Безгрјешнога: „распни, распни Га!" Па за какву кривицу нужно бјеше распети доведенога на суд игемонски? Пилат, незнабожац, не знајући богооткривенога учења, побуђен једним тек чувством праведности, - јавља сакупљеним јудејцима, а кроз њих и свему свијету и на сва времена: узмите Та ви и расините: јер ја не налазим на њему кривпце. Човјек, не знајући пророке, нити Писма, не знајући божанственога обећања о искупљењу рода човјечјега крстном смрћу Месије, не разумије, не може себи да објасни гњева народнога при виђењу светог Праведника. Он се колеба, хоће да спасе Невинога, Али пријетње да ће га оклеветати пред ћесарем

првога човЈека, захватио )е сав род људски, као зараза, изопачио је тијело и душу људску, и у вријеме доласка Спаситељева људи заборавише Бога, заборавише Његов божанствени закон, заборавише закон и пророке, шта више, они, који бјеху избрани ради чувања истините вјере и истини тога закона. Сви сагријешише, сви преступише заповијести Божје и по томе сви разгњевише Бога, и заслужише вјечно проклетств > и смрт. Бог је преблаг и милостив, но Он је и бескраЈНО праведан. Правда божанствена бјеше^ помућена људском неправдом, људским гријесима. Потребно бјеше задовољити ту Правду. Но ко од људи, заражених гријехом, могаше примити на себе посредништво пред увријеђеном Правдом Божјом, ко од њих могаше постати откупом за гријехе свега рода човјечјега?! . . . (Јтраховито су велика сагрјешења људека, страховито је велики преступ вољи Божјој учиње