Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 338

Б.-Х. ИСТОЧНИК

човј ечанством. По томе и жртва зарад помирења требаше бити највећом. И гле таковом баш највећом, најчистијом жртвом постаде Син Божји дошавшн у свијет грјешне да спасе. Јер тако омиље Ђогу свијет, да је и Сина Свога Јединороднога дао у да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни (Јов. 3, 16). По неограниченој милости и љубави својој према човјеку Бог не пожали Свога Јединороднога Сина зарад спасења рода човјечјега. Крстном смрћу Спаситеља ми смо искупљепи од гријеха, проклетства и смрти. На крсту је проливена крв Невинога, да би кривци могли избјећи заслуженога гњева Божјега : раном ЈБеговом мп се исцјелпсио. Каква благост Божја! Какво неисказано милосрђе ! Хрисгиос умрије за, гријехе нагие (1. Кор. 15, 3). Гријеси свега свијета приковани су на крсту. Уздигнувши се на крсту и проливши Своју пречисту крв постаде вјечним Заступником за нас пред Богом-Оцем. Бзегове рањаве руке са Ђубављу грле цио род људски и приводе све, који желе доћи ка Оцу. Оно, што је дијелило Творца од твари, Бога од човјека, Оца небескога од Његових непослушних синова човјечјих, Голготском жртвом бјеше уништено. Жалац смрти је отупљен, врата пакла, отворена за сав грјешни род људски, сатрвена су. Од времена страдања божанствених на Голготи оруђе тих страдања крст, оруђе зазорне смрти, постаде за све вијерне најдрагоцјенијим, достојним највишега поштовања оруђем ради борбе с непријатељима наше душе и тијела. Оно, што је било за јудејце саблазном за јелине безумљем, крстна смрт Спаситеља, за свевјерне, ко они били да били, постаде силом Божјом, која спаеава. И еве то збило се само из љубави Божје према нама! Тако омили Богу сдијет! Каква величина божанственога милосрђа, љубави и благос -Ј и према човјеку! Знати, осјећати без престанка, да смо ми, нападнути страс. тима, разнога рода пороцима, свагда подвргнути гријеху и бсзакоњу, да ми, велики грјешници, имамо вјечнога заступника пред Богом-Оцем, не значи ли то, да ми владамо таковим благом, каквога нигдје, никада сво}им слабим силама не би могли задобити! Болестан човјек, слаб, изможден, кад зна, да ће наћи потиору у онима, који га окружавају, високо цијени свој живот ; воје силе. Нисмо ли тим већма ми, сви болесни

духом, слаби вољом, дужни радовати се, што по неизреченој благости Божјој имамо могућности свагда обраћати се Господу нашем са молбама и молењима. Крет Гоеподњи дат нам је на прогнање свакога непријатеља; подигнути на Голготи жарко сија над свом земљом, сагревајући зрацима својима хладноћу поражене жалошћу и јадима душе. Ходите сви ка овоме крсту, погледајте на њега и наћи ћете истинити покој. Слично оном као што је медна змија, подигнута Мојсејем сред изуједанога змијама народа јеврејскога, давала свакоме, који погледа на њу исцјелење и живот, тако исто и крст Христов, подигнути на Голготи, дарује исцјелење и покој свима рањеним гријесима душама нашим. Као што Мојсије шдиже змију у пусшињи, тако треба Син човјечији да се тдигне, да ниједан који га вјерује не погине него да има живот вјечни (Јов. 3, 14, 15), говори љубазни ученик Христов. Да, браћо, неисказана је милост Божја према нама! Небројна су Бзегова доброчинства, која дарује нама грјешнима! Нехотице, при једној само мисли о свему учињеном за нас божанстеном љубављу, непокварено срце човјечЈе дужно је испунити се највећом хвалом ка Творцу. И хвала та тии виша и тим чистиЈа ваља да буде, што смо ми недостојни свих великих доброчинства, дарежљино датих нам од Господа. Кркт-8 Т к0!/и8 ПОК.МНАМ1ГА, ВдЛДМКО, Н 15АТ0! КО[Кј )6(ЕнТ( ТкО! мдки/иг. Да, са истинитом синовљом оданошћу, са потпуним сазнањем све благости Божје припаднимо ка овом знамењу нашега искупљења, љубимо изображенога на њему Спаеитеља, кој'и нам донесе исцјелење душевно, и прославимо Његово свето васкрсење. Но при томе, браћо, опомињимо се, да наша хвала Господу, наше елавославље и поклоњење треба да се изражава не у рнјечима само и у једним тек спољашњим дјелима. Узневши се на крст, умирући ради гријехова наших, желио је, да ми ослободивши се од гријехова, правдом живпмо , да будемо свети у цијелом живогу нашем и за добра дјела да добијемо од Бога вјечно блаженство у небесном Бзеговом царству. Поставши за нас клетвом, Господ нас ослободи од првороднога гријеха и његових пошљедица с тиме, да више не гријешимо. А ако гријешимо, то ћемо се подвргнути страшној казни и при том не само за ргијехе