Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 362

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Око 12 сати примио је поглавар земље барон Апел поклонстно српскоправославне општине доњо-тузланске, која му је изразила највећу благодарност на судјеловању при иншталацнји новог њиховог црквеног поглавнце и замолила га, да достави до Прејасног Пријестола увјерење њезине најдубље оданост и и лојалног страхопоштовања. Послије 12 сати примао је нови Митрополит у своме стану честитке од разних корпорација и појединаца. Прво су лично честитали новом Митрополиту: Његова Преузвишеност барон Апел у иратњи своје свите. За тим Високопреосвештена г. г. митрополити Мандић и Перовић и Преосв. гепнскоп Змејановић; ц. и кр. официрски збор под водством бригадног ђенерала г. Покорног; окружна власт са окружником г. Фр. Фогларом ; окружни суд са својим предсјеаннком г. Враговићем ; свештенство, испред кога је иоздравио Митрополита архимандрит Константии Јовичић кратким и језгровитнм ријечима, изразивши радост свештенста, да је промисао божји изабрао Његово Високопреосвештенсто за њнхова црквеног поглавицу, кога толике врлине и способности красе. — За овијем је дошла српско-православна ошнптна доњо-тузланска, испред које је поздравио нотнресједник исте г. .Јоваи Ђукић; за тнм редом изасланнци српско-прав. општина епархије зворничко-тузланске и то: зворничке, градачке, шамачкеи пурачићке ; чнновништо градског и сеоског котара доњо-тузланског са предстојницнма: дром Радимским и Бахтијаревићем; поглаварство града Д. Тузле са новим својим началником Мујагом Хаџи Ефендићем; срп.православно црквено пјевачко друштво

доњо тузланско; римо-католички жупни уред н урравитељство самостана милосрдних сестара. За овим ијасланство учител>ског збора раковачке реалке, које се састојало од гг. професора Николе Прице и дра Косте Драганића, који су за сво вријеме свечаности били и гости митрополнтови. Овом приликом поздравио је митрополита професор Прица лијепим и заносним ријечима, споменувнш радост и понос учитељског 1голегија, да је бивши њихов колега промислом божјим заузео висок положај у православној цркви. Иза овОга се изређаше и многи приватници и поштоватељп митронолитови из мјеста и са стране. На све поздраве одговарао је митрополит љубазним и лијепим ријечима, које су биле израз праве архијерејске смирености, искрености и племенитости срца његовога. Особито су значајне његове ријечи, којима је отпоздравио своје свештенство, посавјетовавши га, да сваки од њих честитс врши дужности свога узвишеног звања, молећи браћу свештенике, да као такови, свјесни свога позива, помогну и њему у претешком раду архипастирском, како би св. црква и народ у њој од њнховог рада обилне корнсти имао. По свршеним честиткама одмарао се мптрополит у кругу свога сина, честитог свештеника Николе и своје снахе, који су се још прије доласка његова побринулп за сге, нгго је том приликом бнло потребно. У 3 сата држан је банкет у „Гранд Хотелу", кога је митрополит Григорије својнм гостима давао. На банкету је било до 100 особа. На галерији, у пространој и укусно намјештеној дворани, свирала