Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 364

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

који му је у поезији својој читаве епопеЈе посветио, што је опет врло лако разумд.иво, када се знаде, да је војска у вјет и уздаиица народна, која наЈ - светије идеале његове својом драгоцјеном крвљу нскупљује; и може се внше него с поуздањем рећи, да су највиша културна дјела свију народа у овоме вијеку, чисто резултати поноснпх војска. Па када све ово знамо и када и то стоји да је дична царско и краљ. војска своме високоме поаиву у сваком погледу дорасла, онда пијем у то име, за част и славу непобједимог оружја, дичне ц. и кр. заједничке војске. Здравица Ј - е попраћена бурним усклицима „живила", а изговорена је на опће допадање свпју присутних. На исту здравпцу захвалио се бригадни ^енерал госп Покорни, оаипвши Босни и Херцеговини и народу у 1вима. ОбЈ*ед је, уз најбоље весељепрнг) тних свршен у 5 сати. Послије обједа пспраћена је ГБегова Преузвишеност из дворане са бурним „живио"'. Са обједом је завртена ова рпЈ "етка свечаност на највеће задовољство гостију и домаћих. У вече у 6 сати и 40 мин. отпутовала Ј*е ТБегова I [реузвишеност барон Апел у Сарајево, испраћен од Митрополита, офпцирског збора. свенггенства, српскоправославне ошнтпне, градског засту пства п осталог народа. Са поглаваром земље отпутовао је и епископ Змејановић у Ср Карловце. Сутри дан —- у ионеђељак — почели су се расипати и остали гости са стране, међу којима бијашемуредник „Сарајевског Листа" госп. Иван Поповић са својом

супругом. Тај дан су високопреосвепггена господа Митрополити Мандић, Перовић и Живковић правили посјете опшгинарима и другим угледним личностима. У вече истога дана испраћен од Митрополита Мандића и Живковића, вишег чиновништва, свештенства и народа отпутовао је у Сарајево и Митрополит Серафим. У уторак у јутру раним влаком отпутовао је Митроп. Мандић у пратши тајнлка Кнежевића испраћен од општине свештенства и народа. Истим влаком отпутоваше и гостн Митрополита Григорија, професори Никола Прица и др. Драганнћ у Сарајево. Ова ријетка свечаност прослављеиа је у најбољем реду на велико задовољство гости ју и домаћих. Да је све лијепо и сјајно било, како у почетку, тако и у даљем току свечаности, нека је хвала свијести и родољубљу српско-православне општнне тузланске, а највећа хвала грађанској власти тузланскоЈ*, коЈ*а је доста труда за то уложила, те и овом приликом указала велико поштоваше према српскоправославној цркви и њеним поглавицама. Нека је слава Богу и Промислу Његовом светом, који нам је тако врлог, достојног и високонаученог АрхијереЈ*а поставио за чувара својих вјечних истина, а нашег Архипастира и црквеног поглавицу. Нека би тај вјечни Промисао и даље остао с нама, а новоме нагаем Архијереју Григорију даровао постојано здравље, дуг живот и обилну Своју помоћ, како би његов рад био на корист и срећу св. православне цркве и српског народа. Живио!!! У Д. Тузли , мјесеца јула 1897. к. д.