Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

1 Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 371

опћење с Богом и са свима светима и кроз то опћење добијамо благодат, која освећује нашу душу. Ријеч Божја, која се проповиједа у овом светилишту, просвјећава нас у Богопознавању, срце загријева хришћанском .љубављу н вољу покреће богоугодним дјелима. Кроз св. тајне, које се свршавају у томе храму, добијамо благодат св. Духа. Тако, кад се човјек роди, њега носе у цркву на св. крштење, с којим он добија освећење душе и тијела, омива се од првородног гријеха, кога смо у насљеђе добили од прародитеља. Овдје се налази божествена трапеза, на којој Цар царујући и Господ господујући, приносећи себе на Голготи на жртву за гријехе цијелог човјечанства даје гладним и жедним небесну ману пречисто тијело своје и свету крв своју за освећење душе и тијела. У овом благодатном светилишту истинитим покајањем очшићавају се гријеси наши, који су помрачили душу нашу послије крштења. Овдје се свршава тајна брака, са којом се освећује супружески савез, слично духовном савезу Христа са црквом. У овом светилишту дају се и друге тајне, које освећују нашу душу и тијело. Кга еиика аш,е < иол / МЦ ( са мросит«, к-крВГт, ако Пф'ил\Л1Т1 (говори Господ) и к8дет г ћ ка<и'к (Мар. XI., 24.). То јест све, што је корисно и потребно за нашу душу и тијело, Господ ће послати, ако ми будемо молили од ГБега с вјером. Значи, усрдна молитва приближава нам Бога; усрдно који се моли Господу, даје му Господ своју свету благодат; чије је срце за вријеме молитве далеко од Бога, од тога је и Бог далеко. А тако исто и св. угодници Божји и све силе небесне, сгупају с пама у духовно опћење и примају на себе заступство

пред Богом за нас грјешне само тада, кад их ми призивамо са вјером и усрдношћу, т. ј. када за вријеме молитве имамо тврдо увјерење у томе, да они поткрјепљују наше молитве п заступају нас пред Богом, помажући нам по вољи Божјој. Молити се усрдно, значи молити се свом душом. љубављу, врло, ватрено, са сузама, не мислећи ни о чему другом, до ли о Богу и о св. угоднику, кога име призивамо, и о томе, за што се молимо. Ријеч Божју, која нас просвјећава, приводећи нас у светилиште, дужни смо слушати с побожножћу, смиреношћу и дубоком пажњом; дужни смо слушати с молитвом. како би Бог помогао, да је усвојимо. те се с њом користимо; дужни смо примити ју с тврдом намјером, истуњавајућ све, чему нас учи. Особито, када се чита апостол и јеванђеље, то упери Хришћанине ум твој на то, што слушаш: јер је ријеч Божја драгоцјенија од злата. Како би купио драгуље или златнике, када би их ко просуо? Тако купи ријечи, које излазе из уста онога, који чита у цркви ријечи Божје. Ко зна, какав ће оне утисак учинити на твоју душу? Не пазећи, могла би се изгубити за те ријеч таква, која је теби назначена. Тајне покајања и причешћа дужан је сваки благочестиви Хришћанин што чегаће примати, јер су те тајне врата за вјечни и блажени жпвот. И тако долазећи у светилиште, стој са смиреношћу и покајањем митара и старај се, да твоја духпа добије спокојство; како би, вратпвнш се Кући, ти сам осјећао, а и други впдјелп, да ипјеси у храму Божјем био узалудно.