Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 372

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

рам Божји — учионица вјере и хришЂанске побожности. Б [зт> н( к03л10жн0 Угоднти Еог8 (Јевр. XI., 6). В^ јш д^лт, .гкрткд егтк (Јаков. П., 20.). Б,™гочл1т1! на кс по/к3но ктт,, ое^оклнн Н.иУц! жнкотд нин^шндго н грлдУш,лго (1. Тим. IV., 8.). У правом смислу храм Божји јесте сама хришћанска учиоиица у свијету вселенска учионица, за то, што се овдје даје наука над наукама — наука спасења; овдје се предлаже у свако вријеме и за> све Хришћане у свој пуноћи и савршенству закон Вожји, т. ј. хришћанско учење о правој вјери и добрим дјелима. А ово учење врло је нужно и спасоносно- јер без вјере и добрих дјела није могуће угодити Богу (Јевр. XI., 6; Јаков П., 2.)У храму Божјем иримамо ми свете истине о Троичном Вогу, Творцу неба и земље, свега видљивога и невидљивога, о Његовим бесконачним савршенснетвима; благости, светости, правосуЈју; овдје ми усвојавамо спасавајуће истине о Сину Божјем, Господу нашем Исусу Христу као Искунитељу рода човјечанског од гријеха, проклества и смрти; ту ми добијамо истннити иојам о човјеку и његовом земаљском назначењу, о посљедњој судбп рода човјечанског, о загробном животу, о вјечном блаженству праведника и вјечном мучењу грјепшика. Овдје се ради нашег руководства предлажу примјери побожности: кротост, трпљење, братска љубав, самопрегоријевање, милосрђе; ту слушамо велику љубав Христа Спаситеља о љубави према ближњима: козлијкиши ИгкреннАГо ткоего, ако са.ит? сјке (Мат. ХХП., 39.); просАш,с/и8 8 теке даи (Мат. V.. 42.); л(овит{ врлги каша, влагосиоките клж8ш , ја кк|, докро ткорите нснлвидаш,И/М г к кагк. и мо* ЛИТЈСА 34 ТКОрлМЦИЛПч КДЛПи. НЛ1 !ДС '|"к Н ИЗГО-

наш , ја в к1 (Мат. V., 14.); н( сВдите, да не сбди^ик! вбдете (Мат. VII., 1.); акоже рш,1Т( дл творАт г к кдлп*. чмов-кцк!, и в К1 творите ил)'к тлкожде («Лук. У1. 5 31.); к^дит« 8ко Л1И ЛОСЕрДИ, Акоже Н 0т111, г К ВДШ'К ЛШЛ0СЕрД г К ест^к (Лук. VI., 38.). Овдје нам се напомињу све наше дужности на спрам Бога и ближњих- Дакле, ко свесрдно иде у ову спасавајућу учионицу, чинн добро дјело; јер се користи са оним, што налаже вјера. Како не бп ишли тамо, када у њој заузимају мјеста само учитељи и наставници, велики мужеви, као: пророци, апостоли, евангелисти, мучсници, који су пострадали преподобни, праведни, пустињаци, правт Богом назначени иастири. Сви они нас воде једном општем пристаништу — животу вјечном. Ми се учимо од њих неуморној молитви, послушносги и иравој чистоћи, уздржљпвости и братској љубавп, неуморном раду, смпрености и другим хрпшћанским врлинама. Учећи нас вјерп, они нам својим животом освећују пут у царство небеско, пут којим су и они дошли у њега. Ту нророци откривају нам назначење од Бога, које нам је одредила вол.а божја. Ту сиагда милозвучни псалми цара псалмопјевца Давида, наслађавају нагау душу својим значајним и умилним пјесмама. Ту јеванђелисти ненрестано наговјешћују о Христу Спаситељу, проповиједајући БВегову божанску науку; ту апостоли објашњавају науку Христову, утврђујући нас у в)ери и иобу^ујући нас на побожност. Ту су непокретни стубови православља — васељенски учитељи: Василије велики, Григорије Двојеслав, Јован Влатоуст, Јован Дамаскин, Јосиф, пасац црквених пјесама, и многи други св оци, који су ради нашег спасења саставили дирљиве пјесме и