Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 359

ЈКДП01ТЛК.11Н0Н ПрДКН.ШОН дв^окнои КЛЛСТИ. СЗк^Ш^КХА ж! ко (трлек Божјн и сого.покнкм.иг нр.|ко иђ пок^ршое ,ИН (Т.1ДО ОуПј )ЛКЛАТН, Н о (КЛКЛГО ЗИЗОр^ , т 8 к НК |1 ГШ ј н о КГ<;\"К 6р«(И (О^р.ШАТИ 6 ОуЧИТ!ЛЧКИ (0 К1АКИ,Н'К оукрДНК1.ИЂ ТШ^ШМГК, |0К,1К)Д.1А Г(К! МНСТИ Ш К(АК,1ГШ /|Ј5кЛК.1ГШ П0Л1ИШЛЖ1А. И крлткн.ц-к [ЛОКОЛГК ЗЛК.1МЧНА : шк^Н^ВГА Н Д0.1ЖНД .ИЖ! КМТИ ЈнПОК^дГк) Јсрлннтн НЖрМГ^ННШ К(А Пр!Д.10Ж(ННИА КО ОуГТДК^ ГК.ЛТМА ПрИК0[.1ЛКНК1А КЛДО,11 'ШкгА НЛ11КА Ц!рККЕ. В[А Ж! ТЛ Д 0.1 Ж ! Н ( Т к 8 а , 1ЛКОЖ! ДН!СК МОКО.ИТ! ШК^Ш.ДКМА, ТНКШ Н Д^.ЧО.И^К ДО ПОМ^ДНЛГШ ,ИО !гш ИЗДК|^1Н |а, рлдн К^Д^ЧцИ^-К клдгђ НШО ,1натн. ВоШТНННО.Ц-К Ж! Н оунрдно.гск /ИО!/И'К Нрлк/1!Н|И Н Д^К(ТК1Н, ДЛ кУд^Т-К ГИ/И-К ТОН СпЛ(НТ!/1К Н.1Ш-К 1нЉт» Хр1СТОСК /Ин^ по/иош.ник-к, е.иУж! к8пнш го Отф.и-к и Д^олгк ( КАТМ . И - К ј ДЛ к8 д ! т " к с/1лк.1 и Д!рж^кл ; тотк н покион!и1!, нмн^ и прншш, н ко к^кн к^кшк-к, Л.иннк!" ГрИГОр1Н, .ИН/10ГТ1В КоЖ»А ИЗКрЛИНМИ (КАТ^НШ^А /Иитропо.ан ЗкОрННЧКО-'Г8з.МИ(К1А (К0!р8чН0 ПОДШКИ^Т ј и ПОТК!рДН^"К. Во ГрДД^ ТУз/1"6 /И^(АЦ,1 10,11,1, 26. ДН!, И^ТЛ Ш рОЖДКТКИ Хр1 (ТОКЛ : ТМ(АШ,Л 0(/ИК (ОТК Д!КАДИАТК 11 (!Д,1МГО (1897.). ГригорТи Жмккосичк, Л1итропо/Г |тт> Зкорничко-тКзллнск1н. Иза прочитане обвезе један свештеник узе од њега Јеванђеље и положн га на часну транезу, а ^аксш узеиши новзизабраног Митрополнта за рамена, са ријечима: „покелн, покелите, покеии прЕоскАш,Е» Н'киш'|И КЛДДНКО нкпгк прнкоди.илго ЗД'к ПрЕПОдокн-кишлго др\илиндритд ГригорКАприведоше га иачалствујушчем Архијереју, који благос иовивши 1\лаву новоизбраног 1 , очита му кад главом ону молитву: „Еллгодатн КГЈСКАТаГШ И ЖИКОТКОрДИЦДПЏ Г \Д\-Д ЧрЕЗ'К И<ДIII6 с<инреп'|( прорбчесткбет-к теке нл скАТ'киш8к> .мнтрополУк* зкорничко«т8зллнск8н>. Иза тога пјевцн отпојаше: „Ис полла ети деспота;" н о в 11М ит ро пол пт пољу би началст вуј у шћег у руку, а овај њега у чело и у рамепа, а тако исто пољуби п другу двојицу Архијереја у руку, а ови шега, као и први. Ио том ступивши нови Митрополит на нрвашње своЈе мјесто, би од ђакона

још два пут привођен началствујућем Архијереју, који му је над главом читао п])описане молптве. Пошто се је тај обред свршио, — нови Митрополит оде у олтар и започе божанствену литургију, која је текла обичним редом све до пред апостол Послије умилног појања: „Господи спдсн влдгочестнкк1/&", и изговорених многољествија: цару, патријарху, Архијерејима и новом Митрополиту Григорију, а иза по шљедњег; „ О кат Т и Коже", — наступило је рукоположење новоизабраног Митрополнта Григорија у чин архијерејски. Ђакони изведоше новоизбраног кроз сјеверна врата пред царске двери, одакле га прихватише Митрополит Серафим и епископ Гаврило, те са: „повели, повелите" и т. д. уведоше у олтар и за тим га обведоше три пута око часне трапезе, појући: „ИсаТе лик$и*' „ О кат Т и л ^ чншцкп " и „Оллкл теБ*к ХрТсте Коже". По том клекну нови Митрополит на оба кољена пред часну трапезу и скрстивши на њој своје руке, метну чело на њих, а началствујушћи, Митропалит Николај покри му главу крајем омофора свога и отворивши св. Јеванђеље, метну отворену страну на главу његову, а друга два Архијереја придржаше Јеванђеље. Сад начелству« јући очита молитву: „К ожесткжда нл&= годатк" и т. д. Послије и других очитаних, прописаних молитава, устаде нови Митроиолнт и Архијереји му обукоше одјејанпје архијерејско, уз појање „Аксиос" и „Достоин". Тиме би рукоположење новог Мптрополита свршено и сада се Архијереји са новим Архијерејом Григоријем изљубише у лице и рамена. Послије тога изиђоше Архијереји нз олтара и заузеше своја мјеста на амвону, а новопосвећени Митрополит Грнгорије