Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 360

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

стаде пред царске двери окревувши се лицем Архијерејима. — Началствујући Архијереј, Митрополит Николај, сједећи изме^у Митрополита Серафима и епископа Гаврила уве архијерејски жезал и предаде га достојанствено новопосвећеном Митрополиту, уз врло дивму бесједу, коју је у највећем одушевљењу са великим и познатим даром говорнпштва, — на велико удивл>ење присутних — изговорио. Предаје му жезал управљања, тЈешећи свог новог у Христу брата, да му бреме владичанско неће бити тешко, јер познаје добри и свјесни народ епархије зворничкотузланеке; познаје паству, над којом је и сам четири и по године управљао; познаје народ, који умнје цијенити своју св. вјеру прађедовску и чувати своје српске светиње и обичаје. Честита му на добивеном, узвишеном достојанству епископском, молећи Свевишњега, да му пружи своју обилну, превишњу помоћ, да му подари постојано здравље и тјелесну крепост, да може служити на корист св. православне цркве и народа свога. По свршеном говору разлијегало се је пространом тузланском црквом отпојано „Ис полла ети Деспота". Иза тога су Архијереји отишли у олтар, а началствујушћи Архијереј, Митрополит Николај уступио је првенство новом Митрополиту, који је свечано продужио св. литургију. На литургији је појало српско-православно црквено пјевачко друштво Доњотузланско лијепо и сложно. Особито је вачинио појање гра^анин тузланеки Васо Стјепановић, који је својим дивним и умилним тенором отпјевао причастен „Скажи ми".

При свршетку литургије отишла је депутација, састављена од свештенства и тројице чланова српско-православне општине тузланске по ЕБегвоу Преузвишеност поглавара земље и ц. п кр. повјереника барона Апела. У порти десно и лијево стајаше почасни батаљун стријелаца и компанија босанских војника српско-правосл. вјере. Његова Преузвишеност ц. и кр. повјереник возећи се на четверопрежним кочијама са окружником Фогларом, у пратњи депутације свештенства и народа и војне свите, дошао у 10 3 Д сата. Трубе огласише долазак ц. и кр. повјереника; прангије почеше грувати, а громки гласи звона разлијегаху се равном Тузлом. На вратима храма дочекаше царског повјереника, Архијереји у потпуном орнату са осталим служећим свештенством. Народ је испред храма поздрављао Ње. гову Преузвишеност са бурним клицањем „живио", Архијереји послије поздрава уведоше царског пов]ереника, који је био обучен у парадној генералској униформи у царскн престо, који је био окићен зеленилом. Шегова старачка и јуначка прса бијаху окићена многобројним орденима. Пошто је владин тајник госп. Михајило Кнежевић прочитао, најприје на њемачком, затим на српском језику, отпис ц. и кр. заједничког министарства и царски декрет о наименовању барона Апела ц. и кр. повјереником за свечани чин устоличења, — забрујаше звона и загруваше почасни метци из пушака и прангија. Иза овог уручи царски повјереник тајнику Кнежевићу ТТревишњу царско-краљевску диплому Шеговог Величанства, којом се именује архимандрит Григорије